Почетак > VIII разред > Ми деца са станице Zoo

Ми деца са станице Zoo

Кристијана Ф. „Ми деца са станице Зоо“

Сремски Карловци, Каирос, 1997.

.

ebooks

Прочитај књигу у електронској верзији:  Ми деца са станице Зоо.

.

.

.

НасловнаПетнаестогодишња Кристијана Ф. сведочила је на једном суђењу у Берлину 1978. Новинари Кај Херман и Хорст Рик договорили су се са њом да је интервјуишу. Од интервјуа је настала књига…

Погледај приказ књиге.

Зоо

Постоје књиге којима се неколико пута у току живота враћате. Ово није једна од таквих књига. Сећам се када сам је први пут читала, негде крајем основне школе, била ми је страна и страшна, никако нисам могла да заборавим утисак који је на мене оставила – згроженост, страх, бесциљност оних који сами себе уништавају из незнања, страшне сцене смрти… Након тога остало је једно питање: Зашто би неко то себи учинио?

Данас сам је читала због вас, читалаца, ученика, деце која треба да се уче на туђим грешкама. Читала сам је да бих могла да разговарам о њој не кроз облак страха којим ме је испунила, већ на основу чињеница, свих оних путоказа које нисам видела када сам била млађа јер тада једноставно томе нисам била дорасла. Сада ми је књига још страшнија јер је читам као родитељ.

Прочитај књигу и размисли о њеним порукама. 

Шта запажаш у Кристијаниној породици? Опиши односе међу члановима њене породице. Покушај да се ставиш у позицију Кристијанине мајке, оца или сестре. Опиши како се они осећају.

Кристијана каже да је друштво њена породица? Каква су њена пријтељства? А љубави? Због чега је толико везана за Детлефа? Да ли је то права љубав?

„Већина наставника се за школу није занимала више од мене“, рекла је Кристијана. На који начин је школа могла да јој помогне? Шта је заказало? Због чега? Какво је твоје мишљење о школи данас? Да ли је веза између наставника и ученика данас другачија? У којој мери наставници могу да помогну деци?

У књизи се појављују представници институција: директор школе, инспектор, социјални радник, свештеник… Каква је њихова улога? На који начин су представљене институције – болнице, саветовалиште, полиција – када је у питању проблем наркоманије? Зашто су немоћни?

Дроге се често деле на лаке и тешке. Да ли је таква подела исправна? Или служи само као оправдање слабијих? Постоји ли мања или већа овисност?

Кристијана сама приповеда своју причу. Тешко јој је да изађе из канџи дроге. Како доживљаваш Кристијанину судбину? Какав је твој став према њој? Због чега јој се догодила дрога? Да ли се друга једноставно „догоди“ или човек може да утиче на то?

Књига је давно написана. Размисли о томе шта је другачије, а шта се није променило у свету у којем живимо. Какав је однос друштва према проблему наркоманије? Да ли се он променио? Шта је вечни проблем овисника?

Изабери један од следећих задатака:

  1. На основу размишљања напиши писмо подршке и охрабрења Кристијани и многим данашњим Кристијанама у тренутку када су на корак од изласка из пакла дроге. 
  2. Размисли о жаргонизмима који се употребљавају у књизи (нпр. гајба, страва, шворц, кул, риба…). Направи речник жаргона које ти данас користиш.

 

Категорије:VIII разред
  1. Snjezana
    16. фебруара 2013. у 11:00

    Данас се често дешава да се упадне у лоше друштво. Oсобе које су у лошем друштву тога нису свесне. Деси се да се проба дрога и да особе које пробају дрогу мисле да се не могу навикнути на њу. Али истина је другачија.На путу до излечења пролазиће се кроз многе фазе, одвикавање ће бити тешко јер се организам навикао на дрогу.Прво и основно јесте да треба имати веру и свој циљ који води ка оздрављењу,не треба посустајати на неким корацима, треба се борити. Многи који се дрогирају одустају кад су близу циља, а нису ни свесни тога. Треба наћи неког ко им може помоћи, обратити се наравно родитељима па онда стручним особама. Потребна је нада и воља да би се нешто успело.Потребно је придржавати се свих корака који морају да се учине да би се проблем са дрогом решио. Није у реду повући се у себе, изоловати се од света, кривити самога себе за то што ти се дешава. То је скроз погрешно. Десило се то што се десило, а сада једино што треба да се уради је да се проблем реши и да нестане осећај који нас враћа на почетак и тиме отежава лечење.

  2. Сњежана
    19. фебруара 2013. у 20:27

    Драга Кристијана,
    Пишем ти писмо подршке. Данас се често дешава да неко упадне у лоше друштво. Те особе, као што си и ти, нису ни свесне да су упале у лоше друштво. Деси се да се проба дрога и да особе које пробају дрогу мисле да не могу да се навуку на њу као што је био и твој случај. Али истина је другачија. На путу до излечења пролазићеш кроз многе фазе, одвикавање ће бити тешко и напорно јер се организам навикао на дрогу. Прво и основно јесте да треба да верујеш и да имаш свој циљ који ће те водити ка оздрављењу. Немој да посустајеш на неким корацима који ти се чине страшно тешким, бори се! Многи који се дрогирају пред самим циљем одустану а да нису ни свесни те чињенице да им је тако мало потребно да дођу до краја. Нађи неког ко ти може помоћи, ко ти је близак, обрати се најпре родитељима па онда стручним особама. Потребни су нада и воља да би успела. Придржавај се свих корака који су потребни да би се проблем са дрогом решио. Не покушавај да се повлачиш у себе, да сваљујеш кривицу само на себе и да се изолујеш од света. То је скроз погрешно. Десило ти се то што се десило, а сада једино што треба да урадиш јесте да верујеш у себе и да се трудиш да се избориш са проблемом који те мучи, да избациш из главе осећај који те поново враћа на почетак, у свет дроге.
    Желим ти много среће!

  3. Слово
    20. фебруара 2013. у 09:28

    Лепо си написала писмо подршке. Надам се да ће ова књига многима показати како је мрачан свет дроге.

  1. No trackbacks yet.

Постави коментар