Мој дека је био трешња
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња
Београд, Креативни центар, 2007.
.
Анђела Нанети је италијански писац. Рођена je у Болоњи 1943. године. Предавала је у гимназијама у том граду. Годинама се бави писањем за децу. Њена прва књига „Адалбертова сећања“ (1984) објављена је на више језика и привукла је велику пажњу јер се бави занимљивим темама.Објавила је јос 12 књига. Роман „Мој дека је био трешња“ објавњен је 1998. године. Добио је више значајних награда.
Главни јунак овог романа је дечак Тонино. Када је имао четири године, он је имао четворо веома битних људи: баку и деку у граду, и баку и деку на селу. Бака и дека из града звали су се Луиђи и Антонијета и личили су на све њуде из града. Бака и дека са села звали су се Отавијано и Теодолинда и нису личили ни на кога. Били су оригинални и веома привржени дечаку.
Дечак прича веома лепу и топлу причу о свом одрастању на селу уз баку и деку. Из његове приче можемо научити колико је важно сачувати успомене из детињства. Књига се бави и савременим темама јер говори о потреби очувања природе и повезаности човека с њом.
Задатак
За ову књигу су чланови једног дечјег жирија рекли да „није као друге – то је посебна књига…“
Због чега је, по твом мишљењу ова књига посебна?
Постави коментар
Школски календар сећања: Дан по дан
онлајн КЛУБ ЧИТАЛАЦА 
Ова књига заиста јесте посебна. Она говори о љубави дечака према својој породици. Он ту љубав исказује преко једне трешње, која њему значи пола живота. Са њом је провео најлепше и најтужније дане свог детињства, и за њу ће заувек бити везан.
Милка, ниси баш ништа рекла о књизи, нити си показала по чему је посебна.
Наравно, свака књига је посебна. Након што сам прочитала књигу дуго сам размишљала о овом питању..о томе шта у њој има,а шта не… Приматила сам многе ствари о њој. Има свој дечији хумор, али опет не можемо рећи да је књига била смешна. Није ни озбиљна. Говори о једној разгранатој теми – одрастању, које у овим околностима (из књиге) није ни црно, ни бело. Мислим да књигу чини посебном управо та конбинација догодовштина живота, којих је овде много. Све у свему, посебно је то да је у књизи уклопљено Тешко и Забавно детињство ( добро и зло ) али је искоришћено на јединствен начин…
П. С.
Ако могу да дам свој коментар да ме је књига мало подсетила на филм Лет изнад кукавичјег гнезда где се, као и у књизи, Рандал/Дека боре да оживе/заштите нешто до чега им је заиста стало, пријатеља/трешње, и обоје завршавају у менталној болници/кући без боја где и умиру са успелим циљем.