Archive

Archive for the ‘VIII разред’ Category

Галеб Џонатан Ливингстон

Ричард Бах: „Галеб Џонатан Ливингстон“,

Београд, Народна књига Алфа,1996. (или било које друго издање)

.

GALEB-DZONATAN-LIVINGSTON-150x0-0000011471„Галеб Џонатан Ливингстон“ је приповетка коју је написао амерички авијатичар и књижевник Ричард Бах. Ово дело представља, тачније, једну басну чији је главни јунак галеб Џонатан Ливингстон. Од почетка до краја басне он покушава да усаврши своје знање тј.да научи што боље да лети.

Ова књига је, у ствари, прича о упорности, о достизању савршенства. Галеб Џонатан није желео да буде као и сваки други галеб. Желео је много више јер је имао свест о томе и био довољно храбар и паметан да истраје у томе. Ово је прича о надвладавању својих физичких ограничења, као и надвладавању самог себе.

„Ово је књига о свима онима који се боре да нам одговоре ко смо и одакле смо, које смрт не плаши јер на њу гледају

као на прелазак на виши ниво свести, и који откривају у себи снагу да се стално усавршавају, постижу више и несебично своје знање преносе другима. Галеб је књижица која се држи на дохват руке и безброј пута ишчитава“.    (Вулкан издаваштво)

Књига је написана 1970.године, а 1973. године је снимљена филмска адаптација која се и није баш прославила, али је албум са песмама из филма постао велики хит.

Питања за дискусију:

1. Одаберите неки од цитата и прокоментаришите га:

а) „Савршено је владао самим собом, док је летео кроз густе морске магле, да би се попео високоизнад њих, до блиставоведрог неба…док су остали галебови чамили на земљи и знали једино за измаглицу и кишу.“

б) „Џонатан је открио да су главни разлози што галебови кратко живе досада, страх и бес, а како се свега тога ослободио живео је заиста дуго и лепо.“

в) „Џонатан задрхти при помисли да ће научити нешто ново.“

г) „Онај ко лети највише, види најдаље.“

д) „Док не завладате својом мишљу, не можете ни владати својим телом.“

ђ) „А он им је причао о врло једноставним стварима-како је право сваког галеба да лети, како је слобода њихова права природа, како све што је препрека на путу тој слободи треба одбацити, било да је последица прописа, празноверја или ограничења ма које врсте.“

е) „Ствар је у томе да се трудимо да савладамо своја ограничења постепено и стрпљиво.“

ж) „Не треба волети мржњу и зло, сигурно. Треба учити да се схвати прави Галеб, оно добро у сваком галебу, и помоћи свима да то открију сами у себи. То је љубав о којој сам ти говорио. Сасвим је лепо кад схватиш у чему је суштина.“

2. По чему је слична ова приповетка са приповетком „Мртво море“ Радоја Домановића? Како су прошли педсник, научник и сликар у Домановићевој сатири, а како Џонатан? Зашто?

3. Да ли си у књизи добио/ла неки савет о животу? Како ћеш га применити у свом животу?

Категорије:VIII разред

Чарапе краља Петра

Милован Витезовић: Чарапе краља Петра

Погледајте инсерт из филма „У почетку беше реч“:

чарапеМилован Витезовић  је српски писац, професор и сценариста. Писао је песме, романе, есеје, критике, афоризме, филмска и тв сценарија. Објавио је више од четрдесет књига у преко сто педесет издања; заступљен је у преко педесет антологија српске и светске поезије, прозе, књижевности за децу, афоризама, фантастике и телевизијских драма.

Афоризми су му објављивани у низу европских новина, од хамбуршког Стерна, до московске Недеље, превођени и на грчки, румунски, хебрејски, шведски, италијански… Витезовић је један од ретких наших савременика, чија је књига била забрањена, па чак и спаљивана у свом првом издању; ради се о збирци афоризама Срце ме је откуцало. Његови сатирични текстови често су објављивани у Јежу. Аутор је бројних телевизијских драма и серија, текстова за позоришна извођења и филмских сценарија. Телевизијски филмови снимљени по његовим сценаријима приказивани су на европским телевизијама ОРФ и ЗДФ.

Добитник је бројних награда од којих су најзначајније: Змајеве дечије игре (1978. год.), Велике Базјашке повеље у Букурешту 2005. године, Кочићева награда (2005. год.) ־ Република Српска, Златно Гашино перо (2006. год.), награда Гласа јавности Меша Селимовић друго место (2000. год.).
Био је кандидат за Антологију најбољих светских сатиричара која је објављена у САД 2007. године.
У Новом Саду, јуна 2007. године, припала му је част да добије Змајев песнички штап и отвори Змајеве дечије игре, највећи фестивал дечијег стваралаштва у Европи.
Екранизација његовог романа Лајање на звезде освојила је престижну домаћу награду Златна новосадска арена и награду фестивала у Херцег Новом.
Пред вама је књижевно дело пред којим ћете се сигурно разнежити и које ће вам понудити неке нове погледе на страшне и намргођене књишке војсковође. Како на слици делује краљ Петар са оним својим брцима! Строго и озбиљно. А народ га је звао „чика Пера“.

У делу „Чарапе краља Петра“  Милован Витезовић слика велику и драгу личност српског краља Петра Ослободиоца. Слика  његову бригу за српског војника у Првом светском рату  на његовом заједничком путу са страдалним народом.
Професор  Мирослав Егерић о овој књизи каже: „Чика Пера се ту види као истински народни краљ, домаћин и пријатељ, чија саживљеност са патњом ратника није ствар литерарне фикције, већ синтеза факта и симпатије, искуства и емоције писца који слуша и чује ритам историје свог народа.“

Јован Дучић о каже о краљу Петру: „Краљ Петар је последњи владар који је изгледао као из низа владара из династије Немањића, по ономе што је њему било најбитније: по побожности и херојству.“

Многи нису остали равнодушни према овој књизи. Сигурна сам и ви. Надам се да ћете бити расположени за дискусију о овој књизи и вашим утисцима.

Питања за дискусију:

1. Шта је на вас оставило најдубљи утисак и зашто?

2. Шта сте сазнали о Мирослављевом јеванђељу?

3. Како сте доживели Макрену?

4. Шта мислите о краљевој наредби да га сахране у вуненим чарапама? Образложи свој одговор.

5. Покушајте да направите једну песму о Макрени. Нека свако напише по једну строфу која би се смислом надовезивала на претходну.

6. Какав утисак је на вас оставио краљ Петар? Које особине га чине таквим какав јесте? Понаша ли се као краљ, предводник свог народа? Образложи одговор.

Категорије:VIII разред

Ми деца са станице Zoo

4. јануара 2013. 3 коментара

Кристијана Ф. „Ми деца са станице Зоо“

Сремски Карловци, Каирос, 1997.

.

ebooks

Прочитај књигу у електронској верзији:  Ми деца са станице Зоо.

.

.

.

НасловнаПетнаестогодишња Кристијана Ф. сведочила је на једном суђењу у Берлину 1978. Новинари Кај Херман и Хорст Рик договорили су се са њом да је интервјуишу. Од интервјуа је настала књига…

Погледај приказ књиге.

Зоо

Постоје књиге којима се неколико пута у току живота враћате. Ово није једна од таквих књига. Сећам се када сам је први пут читала, негде крајем основне школе, била ми је страна и страшна, никако нисам могла да заборавим утисак који је на мене оставила – згроженост, страх, бесциљност оних који сами себе уништавају из незнања, страшне сцене смрти… Након тога остало је једно питање: Зашто би неко то себи учинио?

Данас сам је читала због вас, читалаца, ученика, деце која треба да се уче на туђим грешкама. Читала сам је да бих могла да разговарам о њој не кроз облак страха којим ме је испунила, већ на основу чињеница, свих оних путоказа које нисам видела када сам била млађа јер тада једноставно томе нисам била дорасла. Сада ми је књига још страшнија јер је читам као родитељ.

Прочитај књигу и размисли о њеним порукама. 

Шта запажаш у Кристијаниној породици? Опиши односе међу члановима њене породице. Покушај да се ставиш у позицију Кристијанине мајке, оца или сестре. Опиши како се они осећају.

Кристијана каже да је друштво њена породица? Каква су њена пријтељства? А љубави? Због чега је толико везана за Детлефа? Да ли је то права љубав?

„Већина наставника се за школу није занимала више од мене“, рекла је Кристијана. На који начин је школа могла да јој помогне? Шта је заказало? Због чега? Какво је твоје мишљење о школи данас? Да ли је веза између наставника и ученика данас другачија? У којој мери наставници могу да помогну деци?

У књизи се појављују представници институција: директор школе, инспектор, социјални радник, свештеник… Каква је њихова улога? На који начин су представљене институције – болнице, саветовалиште, полиција – када је у питању проблем наркоманије? Зашто су немоћни?

Дроге се често деле на лаке и тешке. Да ли је таква подела исправна? Или служи само као оправдање слабијих? Постоји ли мања или већа овисност?

Кристијана сама приповеда своју причу. Тешко јој је да изађе из канџи дроге. Како доживљаваш Кристијанину судбину? Какав је твој став према њој? Због чега јој се догодила дрога? Да ли се друга једноставно „догоди“ или човек може да утиче на то?

Књига је давно написана. Размисли о томе шта је другачије, а шта се није променило у свету у којем живимо. Какав је однос друштва према проблему наркоманије? Да ли се он променио? Шта је вечни проблем овисника?

Изабери један од следећих задатака:

  1. На основу размишљања напиши писмо подршке и охрабрења Кристијани и многим данашњим Кристијанама у тренутку када су на корак од изласка из пакла дроге. 
  2. Размисли о жаргонизмима који се употребљавају у књизи (нпр. гајба, страва, шворц, кул, риба…). Направи речник жаргона које ти данас користиш.

 

Категорије:VIII разред

Благо цара Радована

  

Јован Дучић: Благо цара Радована

(разна издања)

Преузмите електронски облик књиге: JovanDucic-Blago_Cara_Radovana

Јован Дучић (1874-1943) је чувени херцеговачки песник. Рођен је у Требињу, завршио трговачку школу у Мостару, а затим учитељску у Сарајеву и Сомбору, студирао у Женеви. Завршивши студије, долази у Србију где постаје дипломата. По избијању Другог светског рата прешао је у Америку где је и умро.Шта кажете за биографију? Је ли сувопарна? Наравно. Намерно сам дала овако мало информација о овом великом песнику. Део задатка за вас ће бити да „процуњате“ по његовој биографији и одредите зашто је био интригантна личност. Нарочито када прочитате ову збирку филозофске прозе коју је написао. А ево нешто и о његовом књижевном раду:

Као и Шантић, Дучић је у почетку свога песничког стварања био под утицајем Војислава Илића (сетите се песама „Зимско јутро“ и „Свети Сава“); али кад је отишао на страну, он се тога утицаја сасвим ослободио и изградио своју индивидуалну лирику према узорима француских парнасоваца, декадената и нарочито симболиста. У доба општег култа према моди са Запада, његова је поезија одиста значила новину и освежење, и у мотивима и у изражају.

Место снова, патњи, чежњи и дражи на свом тлу, у идеалима своје расе, он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал лепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике. Он открива сасвим нове мотиве у нашој поезији, дотле неслућене, ретка осећања, бизарна, префињена. Чак и лична расположења, своју еротику на пример, он неће рећи једноставно нити ће дозволити да изгледа обична. Он има двоструки страх: од вулгарности мисли и осећања и вулгарности израза. Снага и лепота његове поезије је у изражају. Он је песника схватио као „кабинетског радника и ученог занатлију на тешком послу риме“. Један од наших најпознатијих књижевних критичара код Срба, Јован Скерлић, сматрао га је мајстором свог заната у погледу риме јер је она, просто, савршена.

Што се тиче збирке филозофске прозе „Благо цара Радована“, кажу да је занимљива више због стила којим је написана него због мисаоних вредности. Али, не оставља вас никако равнодушним! први пут сам читала ову његову прозу у средњој школи. Какав утисак је оставила на мене, довољно је да погледате маргине књиге и странице уопште. Свака страница је подвучена оловком и додат неки коментар. Страшно ме је провоцирао, нарочито када пише о женама. Нисам феминисткиња, али жена просто жели да уђе у тај покрет читајући његова запажања о женама. Барем сам ја тако мислила тада. Многе истине сам прочитала у овој књизи, многе лепе мисли сачувала од заборава. И данас је заиста лепо поново читати те забелешке.

Па, драги моји, оловку и књигу у руке и уживајте!

Проучите добро биографију и приватан живот Јована Дучића (уколико неком треба, поседујем код куће такву књигу). Било би добро написати какав текст о томе и објавити га негде на интернету (можда на Википедији), направити линк до тамо да можемо да се укратко информишемо о томе. Какав је однос према женама имао Дучић у приватном животу? Какав сте утисак стекли прочитавши есеј „О жени“ о његовом мишљењу о женама? Прочитајте његове „Песме жени“ (циклус уд четири песме) и упоредите са есејом „О жени“. Шта запажате?

Есеј „О пријатељству„: „Човек не лови да убија животињу, него да убије своје драгоцено време. Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде“  . Шта ти радиш када ти је досадно?

„Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан“. Шта је, по теби, досадна особа?

„Људи се дописују међусобом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећања горке досаде“. како се ти осећаш када делиш са људима своје фотографије, мисли, догађаје путем и-мејла, скајпа, фејсбука, месинџера…? да ли је то реалан контакт са људима? Да ли такав контакт испуњава твоје потребе за блискошћу са људима?

„Ово је често и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву“. да ли сте имали искуства са лажним пријатељима?

„Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи, али од њих одаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље“. Зашто је то тако? На основу чега бирате пријатеље?

„Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису блиски ни по идејама, ни по осећањима“. Да ли ти је ова мисао данас једнако применљива као и у времену када је Дучић живео?

О љубави „Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног.“  Да ли се слажеш са Дучићевим погледом на љубав?

„О љубави се не може ни говорити паметно, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума“. Да ли су, по теби, разум и осећања одвојене ствари у љубави?

Шта је оно што са чиме се ти никако не би могао сложити са Дучићем у вези са његовим поимањем љубави?

У каквој вези је Дучићев приватан живот и његово поимање љубави?

Категорије:VIII разред

Не тикај у ме

 Рајко Петров Ного: Не тикај у ме

Београд, Завод за уџбенике, 2008.

.

Рајко Петров Ного савремени је песник, најпознатије ратно сироче у српској књижевности. Рођен у Херцеговини. Изгубивши оба родитеља током Другог светског рата, одрастао је у сиротиштима, али то није утицало на њега тако да буде огорчен и несретан. Његово срце препуно је разумевања и љубави за човека, и малог човека-дете, за своју отаџбину, за свој народ и књижевну традицију свог народа. Све то су и теме његове поезије. Већ наслови неких од многих збирки поезије које је написао и за њих добио прегршт награда, сведоче о томе какве га теме занимају: Лазарева субота, На капијама раја, Хајдучија, Јечам и калопер у великој башти Ратка Лалића, Недремено око… Написао је и две збирке поезије за децу: Родила ме тетка коза, Колиба и тетка коза.

Његова поезија на најлепши начин чува најнежније и најлиричније слојеве српског језика, али због тога тај песнички језик није херметичан и неразумљив. То је језик срца који свако разуме. Стари наш језик, којим су писани надгробни записи сама је суштина нашег данашњег језика, те га није тешко разумети.

За ову прилику нисмо изабрали његове најпознатије стихове, нити дечије песме, него једно песничко сведочанство како записи анонимних писаца из наше прошлости могу бити мотив и инспирација за песнички чин. Зато књига Не тикај у ме садржи паралелно, запис из прошлости, обично епитаф, а поред песма Р.П. Нога настала на основу тог записа. Та својеврсна паралелна песма често нема видљиве везе са донетим записом, јер је песничка имагинација покренула нове слике из историје, из живота оног који је запис оставио, а понекад  из потоње историје па и свог живота. Гроб је светиња у многим цивилизацијама и верама. Отуда наслов збирке носи назив по једно епитафу, што би на савременом језику гласило: Не дирај ме! У надгробним записима безимених и именованих, песник види и сву трагику и сву величину њиховог живота, понекад и духовитост и он их на свој начин дописује, покушавајући да песничком имагинацијом развије што више слика које би живот наших предака приближиле нама данас.

Ваш задатак је следећи.

Одаберите један епитаф  и Рајкову паралелну песму, која је настала на основу тог епитафа. Прво објасните савременим језиком (препричајте је) какву поруку садржи епитаф. Потом опишите на који начин је песник проширио кратак запис и оживео слике из живота тог претка у својој песми. Којим песничким средствима се при томе служи: у ком лицу пева, које архаичне речи и облике речи користи, које песничке слике развија и какво оне значење имају.

 

Категорије:VIII разред

Ћераћемо се још

30. децембра 2010. 1 коментар

Матија Бећковић: Ћераћемо се још

(било које издање)

.

Матија Бећковић у својим песмама, поготово поемама, чува сам дух српског језика. Српски језик није само онај стандардни чија правила учимо у школи. Српски језик су и све оне његове мене кроз време, и сви локални говори, којима се, у свом незнању, подсмевамо. Тај језик, језик наших баба и деда, језик гатки, лирскох песама, пословица и обичног народа, од заборава откида и ставља га у своје песме, поеме и беседе Матија Бећковић. Чувајући на тај начин дух српског језика у његовој свеукупности, Бећковић похрањује и онај специфичан дух, менталитет и етос говорника тог језика.

Ако мало размислимо, по правилу, у стандардном српском језику нема речи ћерати и свих оних изведеница које је Бећковић од ње направио. Имамо стандардне речи терати и у ијекавском изговору тјерати. Услов за јотовање постоји па је т+ј=ћ, али то јотовање није ушло у норму, те се сматра неправилним за писање. Али, шта брига народ за норму, и шта је брига песнике за кадемска правила. Они знају да терати / тјерати и ћерати није никако исто и да постоји велика разлика. Ко им може забранити да сав онај бунт, инат и безразложну упорност на ишћеривању свога, не искажу „ћерањем“, а не терањем. 

Када је 90-их година на једној промоцији ове књиге једна госпођа запитала Бећковића не мисли ли да је поема намењена само онима горштачког порекла, те да је они једино и разумеју и с одушевљењен прихватају, Бећковић је одговорио (парафразирам): Госпођо, грешите, убеђен сам да се ви одлично ћерате! Госпођа се само насмејала.

Задаци за оне који прочитају поему

Прочитајте поему, формирајте списак свих речи које су изведене или сложене од рећи „ћерати“.

Следећи задатак је да се, попут госпође која се обратила Бећковићу, запитате знате ли се ви ћерати. Препознајете ли у себи или у свом окружењу оне који су носиоци специфичног народног духа „ћерања“? Који су то делови поеме у којима препознајете себе и оне око себе? Протумачите те делове.

Категорије:VIII разред

Стилске вежбе

Рејмон Кено: Стилске вежбе

превод, поговор и цртежи Данило Киш

Београд, БИГЗ, 1993.

Погледајте презентацију о књизи, писцу, преводиоцу, стилистици… и посебно изучите истраживачке задатке у презентацији, јер су то задаци за оне који прочитају књигу. 

Презентацију пратите кликом на доњи линк: 

„Стилске вежбе“ Рејмона Кеноа on Prezi

Категорије:VIII разред