Мистерије света

Артур Кларк: „Мистерије света“

Загреб, Аугуст Цесарец, 1984.

.

.

.

Прочитај ову узбудљиву књигу о чудовиштима из џунгле, бићима из језера, о зверима и змијама, сазнај где се појавио НЛО, каква експлозија се догодила у Сибиру и сазнај тајну кристалне лобање.

.

.

.

.

Задатак (изабери један)

1. Која светска мистерија мистерија је оставила најјачи утисак? Објасни због чега.
2. Сети се свог детињства. Шта је за тебе тада била мистерија? На који начин се разјаснила?
3. Погледај презентацију Мистерије света. Изабери једну од приказаних мистерија, истражи је и напиши причу.

Писма из Италије

Љубомир Ненадовић: Писма из Италије

Београд, Просвета, 1965.

Прочитај електронску верзију књиге Писма из Италије

.

Љубомир Ненадовић, потомак чувене породице Ненадовић. Отац му је био прота Матеја Ненадовић, а деда Алекса Ненадовић. Одрастао је у породици у којој су се неговали јунаштво и херојство. Трудио се да упозна друге народе, па је често путовао. Образовао се на познатим европским универзитетима. Он је наш први модерни путописац. Оставио је записе о својим путовањима по Швајцарској, Италији, Немачкој… Писма из Италије су сигурно међу најлепшим путописима у српској књижевности. Ненадовић је своја писма упућује неименованом примаоцу, али познавајући историјске прилике у којима Писма настају можемо закључити да он пише народу. Народу који је робовао и био заточен, а сад победом устаника има жељу да крене новим путем. Верно нам описује споменике,  културне вредности које обилази и при томе износи своја размишљања, утиске и дилеме. Околности су хтеле да наш путник у Италији сретне песника и владику црногорског Петра Петровића Његоша. Он осећа да је тај сусрет важнији од осталих знаменитости, па му посвећује наручиту пажњу. Кроз сликање Његошевог лика открива нам дивљење и узбуђење због овог сусрета.

Путопис се убраја у књижевно-научне врсте. Он се састоји од описа природе, насеља и историје земље о којој сепише. Писац пише о људима које је срео, о размишљањима која је имао поводом тих сусрета. Уколико је стил путописа емоционалнији и субјективнији постиже се већа сликовитост и вернији доживљај.

Задатак

 Верујем да постоји путовање које је посебно за тебе. Сигурно су неки предели или људи, које си срео на том путовању, оставили траг који се не брише лако.  Подели га са нама. Опиши нам своје незаборавно путовање. Дочарај нам пределе у којима си боравио. Опиши сусрете које си имао. Наведи нам размишљања која је у теби побудило ово путовање.

Шешир професора Косте Вујића

Милован Витезовић:Шешир професора Косте Вујића

Београд, Завод за уџбенике, 2005.

.

Милован Витезовић, српски писац, али и  дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића. Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања… Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.

Задатак

Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.

Ово је најстрашнији дан у мом животу

Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу

Београд, Креативни центар, 2008.

.

Свако у  животу има нешто што га покреће и у чему ужива. Члан сам библиотечке секције већ пет година, и редовно посећујем библиотеку проводећи своје слободно време у њој. Тамо сам открила многе занимљиве књиге, и научила доста о библиотекарству. Од мноштва књига које су се налазиле на полицама мени је било изразито тешко да се одлучим која ми је најбоља. Међутим, постоји и она једна, која је за мене посебна, а то је: Ово је најстрашнији дан у мом животу. Ово је узбудљива и смешна књига. Одличан приказ раног тинејџерског живота. Невоље са школом, породицом, пријатељима и симпатијом приказани су на прави начин. Кратко ефектно и духовито. Наш јунак пролази кроз невероватне ситуације, описујући како се тада осећа, постаје ми близак, препознајем себе у сичним ситуацијама. Та књига ми је потпуно променила расположење. Уз књигу размишљаш, смејеш се, а понекад и пустиш сузу.

Наравно, ова књига потврђује, оно што сви кажу да је књига мудрац од кога можеш много да научиш, али и да уживаш. Ова књига је управо таква, загрејала је моје срце, развеселила ме је, али и показала начин како да се носим са неким проблемима. То је управо основни разлог зашто желим да је препоручим и вама.

 Драгана Керавчин

Задатак

Драгана је изнела своје утиске о књизи. Сигурна сам да ће се и вама допасти. Уз приказ књиге имате могућност да погледате интервју са Јасминком Петровић. Тај интервју, поред књиге, треба да вам буде инспирација да замислите себе у улози новинара и интервјуишете главног јунака књиге. Сигурна сам да ће те пронаћи права питања и теме за разговор.

Стерео-стихови

Стерео-стихови: антологија рок-поезије, избор и превод Драгослав Андрић

Београд, Народна књига, 1983.

.

Стихови популарне музике не проучавају се у школи, и нема их у читанкама и збиркама песама. То су стихови музике коју волите да слушате, и ма колико вам је битна само музика, без речи тј. стихова, то не би било исто. Зашто стихове популарне музике нема у нашим читанкама? Једноставан одговор добићете од сваког наставника – то није права књижевност и култура. Музика коју слушате, а самим тим и текстови уз ту музику спадају у супкултуру, као неки нечист нус-производ  културе. Бадава ви сматрате да су народњаци неквалитетни, а љубитељи народњака да је рок-музика неквалитетан, заједно спадају у супкултуру! Супкултуру се готово може сматрати еуфимизмом (ублаженим изразим) за некултуру.

Ипак, многи рок-музичари  велики су љубитељи књиге. Неки од њих су на особен начин претеочили у своје стихове највеће песнике, оне чије дело представља врхнске домете културе. Многи су и музички образовани, а неки у својој музици варирају теме и мотиве из класичне музике, која је такође истинска култура. Нема младог човека који слуша рок-музику и који се неће побунити против тврдње да  је у рок-музици све безвредно и некултурно. Којим аргументима бране своје становиште?

У време кад прави антологију рок-стихова, њен састављач Драгослав Андрић више није био у цвету младости. Он је, међутим, сматрао да у рок-поезији има истинске уметности. Песме које је одабрао да стави у антологију представљају оне за које Д. Андрић сматра да имају вредност. Он их је разврстао хронолошки – по времену у ком су албуми издати тј. у ком су музичари стварали. Међу њима је и неколико рок-песама с наших простора. Обратите пажњу на њих, и то да ли познајете њиховог аутора, музику?

Након читања, одаберите једну песму и протумачите је свим средствима којима тумачите и песнике из читанки и лектире, покушавајући да докажете да та песма није безвредна супкултурна појава, сумњивог уметничког квалитета, него истинска култура и уметност. При избору песме немојте се руководити музиком или групом, тј. музичарем који је изводи, него само квалитетом текста. Слободно можете поставити линк до песме, уколико је пронађете на Јутјуба или неком другом серверу с аудио или видео-снимцима.

Кејтин рат

 Обри Флег: Кејтин рат 

Нови Сад, Змај, 2002.

.

Обри Флег је у Ирској познат као писац за одрасле. Од књига за омладину написо је само роман „Кејтин рат“.За ово дело добио је 2000. године значајну награду „Петар Пан“, установљену у Шведској. Живи и ради у Даблину.

На почетку романа писац нам даје уводна објашњења о битним историјским подацима везаним за време у коме је живела Кејти О’Брајен. Без тог уводног објашњења било би нам тешко да разумемо сукобе између Ирске и Енглеске који су трајали више од 800 година. Кејтин отац се враћа из вихора Првог светског рата са озбиљним психичким проблемима. Она покушава на све начине да му помогне да се извуче из психичке кризе. Над Ирском се надноси зло грађанског рата. Рат је довео до поделе међу људима и великих раздора. Сви људи које Кејти воли сврстали су се на једни или другу страну. Она је заљубљена у дечка који је владин војник. Њен брат Шејмус се придружио побуњеницима. У госте њеној породици долази очев пријатељ из Велса да му помогне у оживљавању старог каменолома. Грађански рат бесни, а Кејт креће у своју борбу – борбу против рата и страдања. Уз много муке она рат против рата и добија.

Задатак

Овај роман има снажну антиратну поруку. Да ли сте прочитали неко књижевно дело са сличном поруком? Које и у чему је сличност? Да ли сте препознали сличну ситуацију у давној или недавној историји свога народа? У чему је та сличност? Која је, по твом мишљењу, најузбудљивија сцена у роману?

 

Зашто се каже

Милан Шипка: Зашто се каже?

Нови Сад, Прометеј, 2007.

 .

Књига спада у популарну лингвистику. Лингвистика је наука о језику, а придев „популарна“ казује нам да су садржаји у њој лако разумљиви и интересантни за шири круг читалаца. Како не би интересантни, кад у њој можете сазнати како се јабука, као здрав и пожељан плод, у немилим ситуацијама, па и као телесно обележје мушкараца: зашто се каже „јабука раздора“ или „Адамова јабучица“. Аутор Милан Шипка објаснио је порекло и значење ових и још стотину стотину устаљeних израза (идиома) и крилатица. Између осталог објаснио је и зашто се идиоми другачије зову крилатица – зато што на њиховим крилима мисао лети од сабеседника до сабеседника, али и од народа до народа, из културе у културу, из епохе у епоху. Објашњавајући порекло и значење крилатица, читалац је у прилици да сазна различите појмове из митологије, религије, историје, спорта, медицине, књижевности и других подручја науке и живота, те нас тако обогаћује и шири нашу општу културу.

ЗАДАТАК

Почни и ти да сакупљаш крилатице за које си чуо. Покушај да размислиш како су настале, што ће ти вероватно бити тешко, али ти неће бити тешко да их протумачиш и наведеш ситуацију у којој се користи и у којој си их чуо. Чак иако не знаш тумачење крилатице, наведи је, јавиће се неко ко зна.

Покондирена тиква

   Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква

 (разна издања)

.

Преузми и прочитај електронску верзију: Pokondirena tikva

 .

Јован Стерија Поповић је живео и радио у првој половини деветнаестог века. Рођен је у Вршцу 1806.године од оца Грка и мајке Српкиње. Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из плахих дечијих игара. Био је стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром.  Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Ишао је у гимназију у Сремским Карловцима, а затим у Темишвару и Пешти.

За време похађања школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе Мађарске. То је на њега оставило велики утисак.

Једно време Стерија је био приватни наставник и адвокат у родном месту док није позван да дође у Крагујевац  да буде професор на Лицеју. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од 1842.), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра  који је 1841. отворен његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Од 1848. је живео у Вршцу, усамљен и разочаран. Ту је и умро 1856.

Пошто је живео у време када и Вук Караџић, имао је прилике да се као интелектуалац и образован човек изјасни о Вуковој реформи језика. Био је убеђени противник Вуковог настојања да народни језик уђе у основицу српског књижевног језика, мада у својим драмама, природно – због карактеризације ликова, користи народни језик.

У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега, и до данас остао најбољи српски комедиограф. Он је писац са већом књижевном културом; он зна за класичне узоре у страним књижевностима и први почиње да разумно, објективно и критички посматра и слика савремени живот српског друштва. По својој природи он је био предодређен само за чисто интелектуална стварања, зато је он само у комедији дао пуну меру.  Његове комедије су најчешће оштра сатира (погледај опширније о сатири у делу о Радоју Домановићу и његовим сатирама) изопачених карактера и нарави.

Главна јунакиња комедије „Покондирена тиква“ је Фема, жена опанчара. Када јој је муж умро, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19.века. Чини ли вам се да је било присутно само тада? Да се вратимо на нашу тему: елем, такво грађанско друштво се богатило и почело да се преко сваке мере поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима су исмевали ту појаву.

Како тумачите немачку народну пословицу: „Где је мода врлина, тамо врлина није у моди“? Стеријине драме су дидактичке (поучне), са коментарима. Шта сте од тога препознали у овој драми?  У већини његових комедија откривамо моралну драму у којој главну улогу играју заблудела личност, варалица и исцелитељ. Ко би то био у овој комедији и зашто? Шта мислите, ком лику је Стерија подарио своје речи?

Упореди Стерију и Стевана Сремца. Која свештеничка породица је била ноблес, а која је више волела своје национално порекло? Како су се обојица писаца обрачунала са ноблесима?

Погледај како је Стеријина драма подељена. Навикао си да то буду чинови и сцене, а како Стерија именију делове драме? Који су ти изрази ближи и зашто и да ли разумеш значење термина које користи Стерија?

Д а ли његова драма има срећан крај? Објасни.

Препознајеш ли данас Ружичиће и Феме у погледу скрнављења свог језика? Где их срећеш? Како се понашају?

Сатире Радоја Домановића

Радоје Домановић: Сатире – Марко Краљевић по други пут међу Србима

(било које издање)

 .

Електронско издање, за читање на мрежи (стр. 17 – 32):

http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-115#book 

.

Сатиру сте упознали ако не нигде другде, онда у песмама Боре Чорбе. То су оне песме у којима он на духовит начин критикује негативне појаве у друштву. Можда нисте знали, али Бора је чак и добитник награда за најбољег сатиричара. Шта је још сатира? Сатиричне могу бити приповетке, па и романи, драме, а могу и филмови. Сатирични су, углавном, и афоризми. Комедије којима није само циљ да насмеју, него и да критикују, имају сатиричне елементе. Сатира је тако пратилац хумора. Али, тај хумор је горак, јер приказане појаве увек су негативне, и ма колико биле увијене у хумор, остаје горчина због несавршенства света. Код неког изазивају горчину, код неког и љутњу. Неки писци вешто прикрију сатиричну ноту у доброћудни хумор, па је тешко говорити о сатири у истинском значењу. Такав је Бранко Ћопић. Нешто видљивија сатира присутна је у комедијама Бранислава Нушића.  

Највидљивија је код највећег сатиричара у српској књижевности Радоја Домановића. Његове сатиричне приповетке због наглашене сатиричностим уопште немају радњу као класичне приповетке, врло често имају фантастичне елементе. У њима не пратимо развој радње, него последице неке негативне појаве. Јунаци ни нису битни, они су само носиоци одређених негативних особина.

Једна Домановићева приповетка нарочито је занимљива. У њој имамо јунака, и то познатог и историји и предању – чувеног Марка Краљевића. Домановић се служи елементом фантсастике, али и комике, доводећи га у своје време, време на прелазу два века: 19. и 20. Доводећи у везу не само јунака из другог времена и своје савременике, него и схватања, моралне норме, обичаје и начин живота Марковог времена и времена својих савременика, Домановић је намање писао о самом Марку (о њему ионако сви све знају), а много више о својим савременицима. Ипак, да би се радња изградила, да би се довеле у везу различите представе, моралне норме и схватања, потребно је познавати Марка Краљевића као историјски лик, као и његов лик у народном предању. Јунак у чији лик је српски народ уткао све своје надање, слабости и снагу, али и сву своју духовитост, није познат само нама. Епска свест и других народа препознаје овог јунака као себи блиског. Марко је тако познат свим словенским народима, инспирација је многим уметницима, поготово у визуелним уметностима. Погледајте неке од слика, цртежа, илустрација и карикатура Марка Краљевића:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Вероватно нека од ликовних решења одговарају и вашим представама о Марку Краљевићу. Које?

Задатак за рад – Марко Краљевић по трећи пут међу Србима

Домановић је „довео“ Марка Краљевића у своје време, а ти доведи Марка у наше време. Стави га у неке савремене ситуације (неправда, насиље над слабијима, непријатељство, однос с родитељима итд) и покушај смислити како би он реаговао, а како људи око њега, наши савременици. Можеш то урадити на више начина: пишући „модерну“ епску песму, сатиричну песму, сатиричну комедију, сатиричну припиветку… Ако пишеш драму, размишљај и да је изведеш са другарима. Наслов твог рада нека буде Марко Краљевић по трећи пут међу Србима.

S.O.S. за тинејџере

Ружица Обрадовић: S.O.S.  за тинејџере

Београд, Креативни центар, 2007.

.

 Свако време носи своје бреме, каже народна пословица, али… Није увек једноставно борити се и супроставити се проблемима који те тиште. Наручито то није једноставно док одрасташ и када ти је до мишљења других и њиховог прихватања стало више него икад. Управо то је и перид кад се стидиш својих проблема и није једноставно да их поделиш са другим. Бојиш се исмевања, поруге, а не умеш сам себи да помогнеш, да олакшаш душу . Ово је права књига за тебе . Реч S.O.S.  потиче из енглеског језика и у буквалном преводу значи спасите наше душе; по међународном сигналном кодексу позив у помоћ у случају крајње опасности. Наслов сведочи и о садржају књиге. Она ће, осим што ћи ти пружити савет, показати да ниси сам, да твоје проблеме имају и други, и што је најбитније упутиће те како да их решиш, да помогнеш себи или неком свом вршњаку. Примера је много, неки ће ти можда бити смешни, али већина ипак познати. Одговори на питања разврстани су према односима које градимо кроз живот. Најпре са самим собом кад смо незадовољни својим понашањем, изгледом, па односи и проблеми са пријатењима, у љубави, школи, породици.

Задатак

Прочитај доле написан текст и покушај да помогнеш Сашки да реши свој проблем користећи се искуством и саветима из књиге.

Идем у 6. разред основне школе. Одличан сам ђак и немам неки велики проблем, само кад видим Станка…Кад видим Станка, ја више нисам ја. Не знам шта говорим! Шта радим! Пре неколико дана наставник биологије ме је послао да прочитам  обавештања о допунским часовима  свим одељењима. Све је било добро док нисам дошла до VII1.  Стајала сам пред вратима као скамењена. Рука је кренула ка брави, али ноге су укочено стајале, нису хтеле напред. Чини ми се и време је стало.  Одједном је зазвонило. Жагор се зачуо са свих страна. Тргла сам се као из дубоког сна и отрчала брзо у своју учоницу. Наставник ме је гледао упитно. Сагнула сам главу и само прошапутала да сам прочитала у свим одељењима, сем у VII1. Зажелела сам да се земља отвори прогута ме. Образи су ми горели. Тело се тресло, а о срамоти коју сам осећала не могу ни да пишем. После тога данима нисам долазила к себи. Нисам знала коме да се обратим. Повукла сам се скроз, нисам излазила ни на одмор. Шта да радим? Како да живот вратим у нормалу? Зашто тако бурно реагујем?

Сашка