Откачени Грци

Тери Дери: „Откачени Грци“

Народна књига Алфа, Београд, 2005.

Ево још једне књиге овог аутора. Сећате се књиге „Лукави Словени“? Да, то је тај исти писац, исти стил писања, исти присан однос како са важним историјским чињеницама, тако и са младим читаоцем…

Кроз цртеж, писмо, ћаскање са читаоцем, интимну причу Тери Дери нам прича како је то некада било у давној Грчкој…

Па, хајде да „попричамо“ мало о овој књизи:

1. Шта ти је најоткаченије у вези са старим Грцима? Наравно, објасни нам најбоље што умеш!

2. Да ли би волео/ла да ти је Крон отац? Зашто?

3. Упореди садашње васпитање деце са спартанским. Лепо разложи све разлике којих се сетиш и „баци“ критички осврт и на једно и на друго (тј.посматрај и позитивне и негативне стране).

4. Данас употребљавамо израз“драконске мере“. Шта он подразумева? Чиме су били писани Драконови закони?

5. Зашто се Платон дивио Сократу?

6. Данас се доста прича о демократији. Видео/ла си да је она основана у Грчкој. Како је она изгледала некад, а како сада? Упореди. Шта би ти данас изменио/ла?

7. Да ли је Александар Велики био и велики човек (не мислим по висини него по карактерним особинама) исто као и велики војсковођа? Образложи.

8. Шта ти је најинтересантније у вези са грчким празноверјем?

9. Упореди данашњи живот жена и живот Атињанки и Спартанки.

10. Кад посматраш садашње и некадашње олимпијске игре, шта је остало исто? Како ти се чине некадашње олимпијске игре?

Толкованије наших бака и дека

Литерарно-лингвистичка секција ОШ „Свети Сава“: „Толкованије наших бака и дека“ Основна школа „Свети Сава“, Бачка Паланка, 2011.

Пред вама је књижица која је настала као продукт рада литерарно-лингвистичке секције у нашој школи. На прикупљању материјала за ову збирку учествовали су следеће ученице: Дуња Грубор, Кристина Ивеља, Александра Ковачевић, Тијана Лајић, Тијана Николашевић, Зорана Радаковић, Јована Савић. Све су то урадиле под будним оком њихове наставнице српског језика, Мирјане Вјештица.

Шта су они то, заправо, радили? Посетили су баке и деке (не само рођене, него све до којих су могли да дођу) и сакупљали од њих старе, заборављене речи, рецепте за многа стара јела. Записивали су их и мало по мало, настаде и ова књига која се труди да отргне нашу народну традицију од заборава!

Речи су приказане азбучним редом, са објашњењима. Неке речи су чак и поткрепљене фотографијама. Након интересантног речника, долазе на ред рецепти разних старих српских (или неких других са ових простора) јела. Трећи део књиге представља разне легенде о настанку појединих локалитета у Бачкој Паланци, али и шире-са простора одакле потичу наши говорници.

Задатак:

Прочитајте књигу, размислите да ли сте чули неке од ових речи и покушајте да и ви дате допринос овом речнику. Уколико има нека стара реч која није унета у речник, напишите је овде и напишите објашњење уз њу. Питајте некога од старих да вам помогне да и ви направите своју збирку коју ћете представити на овом простору.

Ботаника

Соња Дулетић-Лаушевић, Душица Јаношевић: „Ботаника“

Издавач: Креативни центар, Београд, 2008.

.

Пред нама је заиста интересантно научнопопуларно дело. Ова књига је занимљива за све старосне структуре. Док сам је читала (а прилично давно сам изучавала ботанику), заиста сам уживала откривајући на невероватно интересантан начин тајне биљака. Човек заиста пожели да постане ботаничар! Сазнала сам и подсетила се ко су били велики ботаничари кроз историју, упознала сам  професију ботаничара, добила сам  детаљна упутства како да направим хербаријум, како урадити неки оглед да би се доказала нека научна истина, на веома занимљив начин сам се подсетила који су основни делови биљке и како биљке добијају имена, схватила сам шта је лепо, а шта тешко у ботаници и као се постаје ботаничар.  Добићеш упутства како да одгајиш биљку из семена, да испиташ шта биљка осећа, да научиш као научно да опишеш биљку (одушевићеш наставника биологије) и да користиш кључ за биљке.

Ова књига ће вам много помоћи када будете освајали биологију у петом разреду…

Питања за разговор:

1. Како вам се допада градиво биологије петог разреда изнето на овакав начин?

2. Проучи нешто више о Генералу Шерману и напиши шта си сазнао.

3. Зашто је гинко интересантан?

4. Одабери једног великог ботаничара, проучи његов живот и рад и напиши нешто о њему.

5. Шта све могу ботаничари да открију? Прочитај све одговоре да се не би понављао.

6. Да ли си чуо за Наталијин цвет? Ако ниси, проучи на интернету његову симболику и причу. Наведи све што знаш о њему. Напиши нешто што раније није написано.

7. Пронађи у Речнику симбола или на неком другом месту симболику разног биља. Одабери једну биљку и напиши укратко нешто о њој (а да је није неко већ раније представио).

Страшни Египћани

Тери Дери: „Страшни Египћани“

Народна књига – Алфа, Београд, 2004.

.

Прочитај књигу у електронској верзији: „Страшни Египћани“ .

.

.

.

„У овој књизи сазнаћеш све о појединостима о којима се учитељи не усуђују да причају. А кад је прочиташ, у неким стварима ћеш још моћи и да подучиш свог учитеља… То би ти се тек могло свидети!“

Тако пише у уводном делу књиге. Да би ти било још јасније шта те чека међу корицама ове књиге, погледај следећу презентацију:

Приказ књиге „Страшни Египћани“

.

ЗАДАЦИ 

Ако желиш да задивиш наставника историје својим познавањем древног Египта, размисли о следећем и уради следећи тест…

     У књизи је записан почетак једне бајке. Нажалост, сачуван је само део. Смисли и напиши како би ова прича могла да се заврши. 

„Када се родио принц Рамшид, богиња Судбине надвила се над његовом колевком: – Ово дете ће убити крокодил, змија или пас – рекла је. 

Краљ, његов отац, од тада је добро чувао дечака, али када је он одрастао, напустио је кућу сазнавши за лепу принцезу из Сирије и да ће онај ко се попне уз њен торањ добити њену руку.

Принц Рамшид је успео и оженио се том прекрасном принцезом.

Чинило се да је срећан… док га није напала змија! Тада га је принцеза спасила сигурне смрти. Изгледало је да је срећан… док га није напао његов пас. Тада је отрчао у море и спасао се!

Када је помислио да је сигуран… крокодил му изненада приђе. Веома гладан крокодил!

Он  је ипак принцу пружио прилику да се извуче. Принц Рамшид биће слободан ако пристане да убије једног од највећих непријатеља крокодила…“

Бон-тон

Јасминка Петровић: Бон-тон

Београд, Креативни центар, 2008.

Сам наслов сугерише нам нешто веома познато. Често одмахнемо главом уз констатацију: Шта ће то мени, па ја све то знам! Можда је и тако, али свако од нас се понекад нашао у ситуацији да баш није знао како да поступи, а било му је стало да остави најбољи утисак. Можда баш због тога није лоше да се бонтону враћамо с времена на време, и откривамо заборављено. Бонтон је реч француског порекла и значи добро понашање, али Французи за ту исту реч кажу и умети живети. Међутим, у мору књига које нас уче како да се исправно понашамо ми смо за вас изабрали наручито занимљиву. Све вам је јасно ако кажем Јасминка Петровић. Све књиге ове књижевнице су на листама најчитанијих књига  у библиотекама. Праве се спискови да би се прочитало: Кажи тети Добар дан, Секс за почетнике, Школа-без длаке на језику, Ово је најстрашнији дан у мом животу... Ко је Јасминка Петровић? Рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. За своје књиге добила је неколико награда. Можда је њена тајна у разумевању дечијих потреба и хумору којег прате исто тако успешне илустрације. Књига Бонтон ни најмање не заостаје ни духовитим текстом ни илустрацијама за осталим њеним књигама, али ипак нас на ненаметљив начин учи. Открива нам да поштовање другог јесте важно, а да се оно огледа најпре  при понашању у различитим ситуацијама. Бонтон нас зато саветује како да се понашамо за столом, у школи, у гостима, изласку… Поуке се ређају кроз примере чланова породице Простић и Финић. Уживање је истраживати како су се понашали у одређеним ситуацијама.

Задатак

Ваш задатак је да на тему Изгубљена књига сачините драмски текст (текст по улогама) и покажате ваше умеће добре комуникације, сарадње, зашто не и духовитости.

Ниси ти више мали (поема)

Матија Бећковић: Ниси ти више мали

Београд, БИГЗ, 1997.

 .

Преузми и прочитај: Ниси_ти_више_мали_Матија_Бећковић

 .

Кад је песма дуга и има некакву радњу зовемо је поемом. Ниси ти више мали је поема Матије Бећковића. Она не садржи радњу коју бисмо могли препричати, али тачно можемо замислити ситуације у којима се јунаку поеме изговарају забране. Е, зато је то, ипак, поема. И то педагошка поема. Педагогија се бави наставом и васпитањем, па зато кажемо да је то педагошка поема. Матија Бећковић је није писао за децу, али је ви, засигурно разумете. Претпостављате да је он јунак поеме, кога су васпитали на начин приказан у поеми. Ти сигурно мислиш како је то васпитање сурово и неправедно, али Матија је и дан-данас жив, ништа му не фали, увек је ведар и расположен и највише од свега воли да се сети свог детињства. Хм, како то да објаснимо?

Да проверите колико сте је разумели, одговорите на неке од следећих проблема.

Како је васпитан јунак поеме? Који период живота јунака је у поеми представљен, али добро пази при одговору и докажи своју тврдњу самим текстом поеме! Које се од животних ситуација из поеме и теби дешавају? Када и ти добијаш или си добијао сличне забране и поуке одраслих?  Ако баш ниједну забрану ниси чуо ни доживео у свом младом животу, ти прочитај поему мами, тати, деди или баби, па питај њих јесу ли им ситуације познате. Нека ти испричају како су њих васпитавали, па то пренеси, а сам напиши шта мислиш о таквом васпитању.

Ево још једног проблема. Сигурно би волео/ла да се према теби увек понашају као према одраслом, да те саслушају, поштују твоје речи, мишљење и жеље. Зашто ти онда смета начин васпитања детета коме стално говоре да није више мали? Да ли би заиста желео да те третирају као одраслог?

 

Магареће године

Бранко Ћопић: Магареће године

било које издање

____________________________________________________________

 .

Прочитај електронско издање: Branko Copic – Magarece godine

 .

Много је деце која су ускраћена ако не прочитају ову књигу. Књига која обележава детињство и учи читаоце вредностима за цели живот. Нема детета које о Бранку Ћопићу не зна бар нешто, али подсећања ради, може се увек погледати Википедијина страна.

Још једна група дечака која се памти. Тема је искрени свет дечака с почетка 20. века који се са светом упознају у оближњем граду Бихаћу, у конвикту или интернату. Град је близу родног села, али је за дечаке далеко, далеко од родног села и најмилијих.

На почетку писац говори са нескривеном тугом:

„Било је то петог новембра 1942. године.

У сам сутон зауставих се пред одавна невиђеном, а тако знаном зградом. Интернат је ћутао, мрачан и пуст, полупаних прозора. А како је некад врио и тутњао од жагора, вике и неуморне ђачке трке!

Гдје ли сте сад, негдашњи моји другови? Гдје си, Крсто „Буво”, Хамиде „Русу”, Дуле Дабићу „Хајдуче”? Зашто се не јавите старом другу? Доста смо хљеба заједно појели, извукли море казни, наскитали се, напричали, наиграли. Гдје ли сте то отишли, какве ли вас игре одвукоше да ме више не чујете?

Тишина. Нико не одговара, ћути интернат, изрешетан, мрачан и пуст.

И те вечери, петог новембра 1942, ја се пред опустјелим замрлим интернатом зарекох да ћу једног дана испричати најмилије успомене из својих ђачких дана”.

И тако је настао овај роман… И води читаоце у свет детињства, безбрижних догађаја, вечних сећања…

У интернат су долазили углавном дечаци из сиромашних породица, али им није недостајао богати дух и спремност на шалу и смех. Био је тежак само први дан, дан одласка од куће: „Гимназијалац! Слаба утјеха. Далеко од свог села, од куће, од мајке! Можда их више никад нећу видјети! На ту помисао незадрживо ми линуше сузе, бујне, четвероструке, просто да прецркнем”.

Права порука овог романа можда је сажета баш у изреци: Младост – лудост! Весели дечаци муче муку с проблемима примереним њиховим годинама, а с друге стране, показују неочекивану зрелост. Довољно су зрели да заштите своја права борбом против префекта, суровог и злог према њима, на пример.

Сваки дечак је понаособ занимљив и другачији.  Свих њих се писац сећа, за сваког од њих везује сијасет догодовштина и осећања. На пример, о Дулету Дабићу Хајдуку, од милоште званом Де-Де-Ха, каже да је у конвикту кружила песма:

Колико је у години дана,

толико сам откључао ормана.

Колико је на кокошки пера,

толико сам покрао кофера.

Колико је Срба и Хрвата,

толико сам провалио врата.

Једини кофер који је у конвикту био откључан и у који Дуле готово није ни завирио, то је био његов сиротињски кофер, без браве, готово празан. Оно ствари што је имао, све је држао у ладици свога стола, у учионици: пар веша, двоје чарапе, пешкир и мало школског прибора.

Верна пратиља њихових дечачких дана била је злогласна ЦРНА КЊИГА:

„Какви ли су, у ствари, изгледали ти наши велики гријеси и преступи због којих смо тако сурово кажњавани, да остајемо без хране и шетње, онога што је дјетету најпотребније, може се добро видјети из њиховог пописа у црној књизи.

Ево, на примјер, шта је записано само једног дана, у току нашег двочасовног учења:

–        Крсто Бабић провлачио се испод стола.

–        Баја ловио муве и бекељио се на сијалицу.

–        Дуле Дабић вадио нож на Бају.

–        Хамид се боцкао оловком и протурао цедуљице.

–        Гојко Цукан заспао над књигом.

–        Милан Снашица везао Гојка за ногу од стола.

Бобо Гица, Смрдоња – јасна обележја дечака супротних нашој веселој дружини. Шта са њима?! Занимљиво је прочитати како се ваља носити и са оваквима.

Долазак близанаца, браће Мандић, Ранка и Бранка, убрзао је одлуку о отпору према префекту и црној књизи. Читава акција, договори, узроци и последице…

Какав би то свет детињства био да нема љубави, ђачких споменара…

♥      ♥      ♥      ♥      ♥

И тако у недоглед! Много је догађаја којима се читаоци стално враћају… И уче… Нико не може оспорити васпитни карактер ове књиге, мада је први утисак да читаоцима нуди само смех. Упоредимо ли јунаке ове књиге и њихове доживљаје са временом садашњим и нама самима, отварају нам се теме за бројна размишљања:

• Упореди детињство ових дечака са својим, своје несташлуке са несташлуцима ове занимљиве групе дечака. Колико уопште има сличности? Да ли знаш разлоге за то?
• Да ли је новац суштински битан? Колико је богатство живљења зависно од новцца? Сети се делова књиге где се јасно види да је новац најважнији.
• Познајеш ли децу налик Боби Гици и Смрдоњи? Имају ли они неке посебне надимке? Какав је твој однос и однос друге деце према таквима?
• Сигурно познајеш неке близанце. Сети се неке занимљиве догодовштине у вези са њима. Можеш ли их упоредити са браћом Мандић?
• Одувек су незаобилазне у животу деце похвала и казна. У књизи смо се упознали са казном и чувеном црном књигом. Како функционише похвала и казна у твом доживљају школских дана? Упоређујући са књигом, које је твоје размишљање по том питању?
• Споменари постоје одвајкада. „Ко се воли, тај се пише”. Какво је твоје искуство са споменарима? Да ли уопште постоје данас? Представљају ли суму преписаних изрека и стихова или су производ личнох стваралачког духа власника и оних који се уписују?

Много је питања, заиста. Верујем да ћете се  након читања сетити и ви многих. Ко зна у ком ће правцу ВАС одвести размишљања. Поделите их са нама.

Срдачан поздрав!

Наставница Силвана