Архива

Архива аутора

Писма из Италије

Љубомир Ненадовић: Писма из Италије

Београд, Просвета, 1965.

Прочитај електронску верзију књиге Писма из Италије

.

pismaizitalijeЉубомир Ненадовић, потомак чувене породице Ненадовић. Отац му је био прота Матеја Ненадовић, а деда Алекса Ненадовић. Одрастао је у породици у којој су се неговали јунаштво и херојство. Трудио се да упозна друге народе, па је често путовао. Образовао се на познатим европским универзитетима. Он је наш први модерни путописац. Оставио је записе о својим путовањима по Швајцарској, Италији, Немачкој… Писма из Италије су сигурно међу најлепшим путописима у српској књижевности. Ненадовић је своја писма упућује неименованом примаоцу, али познавајући историјске прилике у којима Писма настају можемо закључити да он пише народу. Народу који је робовао и био заточен, а сад победом устаника има жељу да крене новим путем. Верно нам описује споменике,  културне вредности које обилази и при томе износи своја размишљања, утиске и дилеме. Околности су хтеле да наш путник у Италији сретне песника и владику црногорског Петра Петровића Његоша. Он осећа да је тај сусрет важнији од осталих знаменитости, па му посвећује наручиту пажњу. Кроз сликање Његошевог лика открива нам дивљење и узбуђење због овог сусрета.

Путопис се убраја у књижевно-научне врсте. Он се састоји од описа природе, насеља и историје земље о којој сепише. Писац пише о људима које је срео, о размишљањима која је имао поводом тих сусрета. Уколико је стил путописа емоционалнији и субјективнији постиже се већа сликовитост и вернији доживљај.

Задатак

 Верујем да постоји путовање које је посебно за тебе. Сигурно су неки предели или људи, које си срео на том путовању, оставили траг који се не брише лако.  Подели га са нама. Опиши нам своје незаборавно путовање. Дочарај нам пределе у којима си боравио. Опиши сусрете које си имао. Наведи нам размишљања која је у теби побудило ово путовање.

Категорије:VII разред

Шешир професора Косте Вујића

Милован Витезовић:Шешир професора Косте Вујића

Београд, Завод за уџбенике, 2005.

.

sesirМилован Витезовић, српски писац, али и  дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића. Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања… Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.

Задатак

Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.

Категорије:VII разред

Ово је најстрашнији дан у мом животу

Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу

Београд, Креативни центар, 2008.

.

Свако у  животу има нешто што га покреће и у чему ужива. Члан сам библиотечке секције већ пет година, и редовно посећујем библиотеку проводећи своје слободно време у њој. Тамо сам открила многе занимљиве књиге, и научила доста о библиотекарству. Од мноштва књига које су се налазиле на полицама мени је било изразито тешко да се одлучим која ми је најбоља. Међутим, постоји и она једна, која је за мене посебна, а то је: Ово је најстрашнији дан у мом животу. Ово је узбудљива и смешна књига. Одличан приказ раног тинејџерског живота. Невоље са школом, породицом, пријатељима и симпатијом приказани су на прави начин. Кратко ефектно и духовито. Наш јунак пролази кроз невероватне ситуације, описујући како се тада осећа, постаје ми близак, препознајем себе у сичним ситуацијама. Та књига ми је потпуно променила расположење. Уз књигу размишљаш, смејеш се, а понекад и пустиш сузу.

Наравно, ова књига потврђује, оно што сви кажу да је књига мудрац од кога можеш много да научиш, али и да уживаш. Ова књига је управо таква, загрејала је моје срце, развеселила ме је, али и показала начин како да се носим са неким проблемима. То је управо основни разлог зашто желим да је препоручим и вама.

 Драгана Керавчин

Задатак

Драгана је изнела своје утиске о књизи. Сигурна сам да ће се и вама допасти. Уз приказ књиге имате могућност да погледате интервју са Јасминком Петровић. Тај интервју, поред књиге, треба да вам буде инспирација да замислите себе у улози новинара и интервјуишете главног јунака књиге. Сигурна сам да ће те пронаћи права питања и теме за разговор.

Категорије:VII разред

Аги и Ема

Игор Коларов: Аги и Ема

Београд, Завод за уџбенике, 2006.

Аги је усамљен деветогодишњак чији родитељи никад немају времена за њега. Препуштен је сам себи до те мере да родитељe види само на фотографијама. Живи у Улици Храстова. Породица се често сели тако да Аги не успева да стекне пријaтеље и научи како да се опходи према људима. Мама и тата су презапослени, тако да је најчешће  сам.  Има ујака који воли много да спава и повремено их посећује. Деца из школе и краја га не прихватају. Одбачен је  и усамљен. Његов живот се променио кад је упозно Ему, живахну и необичну стару госпођу.  Ема је ведра и радознала старица која разуме Агијеву усамљеност и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније-потпуно пријатељство.
 Она живи у старој , расклиманој кући,  коју је Аги назвао Зачарани замак. На врло креативан и маштовит начин она  Агија изводи  из света самоће и уводи га у занимљив свет маште. Видео сам мачку са два тела,  рекао је Аги. Али његову маму то нимало не занима. Она одбацује ту тему као глупост, али за Ему то никако није глупост.  Она креће с њим у даље маштање не би ли га заинтересовала и учинила срећним. 

Једна вест дошла је до Агија. Лоша вест! Његови родитељи се поново селе. Аги је знао шта следи. Тежак и болан растанак с особом која му је била једини и прави пријатељ, коју је заволео… С Емом. Истог тренутка обузела га је туга и плач. Самоћа, туга, одбаченост, бес… Све се спојило. Аги је плакао седећи поред ормара са ципелама.

Доселио се у ново место. Његова осећања остала су иста. Недостајала му је Ема… Али ускоро ствари су се побољшале. Ема је одлучила да купи нову кућу у Агијевом комшилику, да би  наставили дружење. Убрзо, Аги сазнаје за дивну вест у коју није могао да поверује. Након дужег времена на Агијевом лицу појавио се осмех. Овог пута његовој срећи није било краја. Његов осмех увек је био ту. Тако су Аги и Ема створили свој чаробни свет, у којем Аги никад неће бити тужан и усамљен.

Данијела Врсајков

Задатак

Овај приказ књиге написала је Данијела, једна од ученица која је похађала библиотечку секцију. Њој је ова књига једна од омиљених. Осим што је уживала док је читала, погледала је и истоимени филм, и поручује вам да јој се и он допао. Међутим, највећи утисак на њу оставиле су  реченице из  књиге које су праве мале мудрости о животу.  Ваш задатак је да откријете  шта је то посебно у њима, и да нам објасните како сте их ви разумели.

    Неке од најлепших изрека из ромна  „Аги и Ема“ :

  • Аги је приметио да расте на сасвим другачји начин од својих школских другова. Уреду. Носио је исту величину мајица и ципела као и прошле године. Али све оно што су га учили у школи, или је чуо од одраслих који су га вежбали како да буде фин, нормалан дечак, постајало му је тесно и мало.
  • Ема је једном рекла: Чак и када бих знао сва правила на свету, о томе како живети, твој живот би нашао начин да се прелије изван тих оквира и спусти у тебе тајну која те начини толико лепим. Живот је нешто што у почетку не може да се разуме, а касније још мање.
  • Аги је рекао: Ема је океан.
Категорије:VI разред