Почетак > IV разред > Фрка на Килиманџару!

Фрка на Килиманџару!

Џеронимо Стилтон: Фрка на Килиманџару!

Београд, Евро Гунти, 2007.

.

Писац је рођен, каже, у Мишограду. Дипломирао је на темама: Топологија глодарске литературе и Упоредна филозофија стрих мишева. Већ двадесет година води Мишје новости, најпродаванији дневни лист у  Мишијатији. Аутор је бројних бетселера као што је Осмех Мона Мишице. Додељена му је и Мишанинова награда за изванредну књигу Тајна смарагдног острва. У слободно време Стилтон сакупља старе  од пармезана из осамнаестог века, игра голф и пре свега обожава да чита приче свом омиљеном нећаку Бенџамину.

Наш славни јунак, у потрази за материјалом за своје књиге, није одолео силној планини Килиманџаро, прекривеној вечним снегом, смештеној над афричком врелином. Али једини проблем није само пењање, већ и многе друге опасности и неочекивана изненађења

                                                         

ПРВИ ЗАДАТАК- припремне радње за пустолова

Из књиге сазнајемо шта је све неопходно да  припреми и проучити  један  озбиљан  истраживач  пре уласка у авантуру.

Правило бр.1:  Добро се обавестити о земљи у коју идеш!

Правило бр.2: Научи неколико речи на локалном језику!

Правило бр.3: Поштуј локалне обичаје.

Ту су наравно и  спискови са неопходним стварима за пут.

Твој задатак је да одабереш своју авантуру.

  • Добро размисли која би то земља била, шта би желео-ла да упознаш и освојиш. Нека ти у томе помогне енциклопедија или интернет.
  • Припреми се за пут  користећи  искуство Џеронима Стилтона и Хијене, припреми речник, најважније о земљи у коју идеш, обичаје и остало што мислиш да ће ти бити потребно. Све то приложи овде како би неки нови авантуристи могли користити.

ДРУГИ ЗАДАТАК-писање авантуристичке приче

Твој задатак је да напишеш авантуристичку причу и овде је поставиш. У томе ће ти помоћи неколико важних напомена на које не смеш да заборавиш дох будеш стварао-ла.

    1. Каква ће прича бити? Да ли ће се у њој говорити о закопаном благу? Да ли треба открити неку тајну? Да ли ће лик отићи у неку нову и      тајанствену земљу?
    2. Ко су ликови, ко је главни јунак, како ће изгледати, да ли постоји неко ко покушава да  заустави јунака?
    3. У ком ћеш лицу писати причу (првом или трећем)?
    4. Како изгледа место и кад се радња одиграва?
    5. Какви проблеми ће се дешавати, шта ће означити врхунац приче? Не заборави да то треба да буде најузбудљивији догађај. Како би завршио-ла  причу?

 

Advertisements
Категорије:IV разред
  1. Marko Luković
    14. јануара 2013. у 20:23

    Благо у добротворне сврхе

    У нашем граду прочуло се да је на пустом острву закопано благо. Мој другар Ђорђе и ја били смо тужни зато што је наш другар Милош болестан. Хтели смо некако да му помогнемо. Баш смо причали о томе када смо чули оглас на радију: на пустом острву у Шпанији чуло се да је у пећини великог страшног змаја закопано благо. Кад смо чули кренули смо у потрагу за благом. Отишли смо у Београд на аеродром. Авионом смо дошли до Шпаније. До пустог острва наставили смо чамцем. Коначно смо стигли до пустог острва. Шетали смо се острвом и причали. Одлучили смо да направимо оружје јер ће нам требати у борби против змаја. Направили смо лук и стреле од дрвећа. Тражили смо пећину. Рекао сам Ђорђету: види оно, ено их гусари! Изгледа да нисмо једини који траже благо. Али нисмо се предавали. Урадили бих све за друга. Тако смо шетали и наишли на пећину. Видели смо знак на пећини који каже забрањен улаз! Ми смо ушли. Кад смо ушли у пећину било је језиво. Ушли смо у просторију где је био змај. Змај је спавао. У пећину су ушли гласни гусари и пробудили змаја. Змај се наљутио и почео да пљује ватру. Ми смо бацали стреле на њега, али није нам успело. Док су се гусари борили са змајем ми смо се пришуњали и узели благо и побегли.Чамцем смо дошли до Шпаније а одатле право на аеродром. Стигли смо у Србију. Милошу смо дали благо. Милош је био јако срећан. Кад је прошло неколико дана сви смо се заједно играли напољу. Вредело је жртвовати се за друга, је му је благо помогло да купи лекове који су га излечили. Увек кад си у ситуацији да помогнеш неком ти му помози.

    • Marko Luković
      17. фебруара 2013. у 08:27

      Слажем се вашим коментаром, можда бих требао избрисати 2. и 3. реченицу.

  2. 31. јануара 2013. у 20:26

    Драги Марко, драго ми је да си прочитао књигу и укључио се поново у клуб читалаца. Познато ми је да волиш да помогнеш и да те родитељи томе уче. Пажљиво сам прочитала твој коментар и видим да си се потрудио. Авантура је ту, нема шта! Ипак мислим да би још боље било да је увод другачији, јер се не уклапа стварност и машта, реално и фантастично. Није убедљиво. Можеш унети измене уколико то желиш.

  3. Milica Vranjes
    19. фебруара 2013. у 11:31

    Авантура на Месецу

    У граду се прича како на Месецу има закопано благо. Ко га одкопа биће у свим новинама , на сваком програму телевизора и биће најпознатији у држави. „Милице , Млице , да ли хоћеш са нама на Месец“, звали су ме пријатељи. Била сам затечена јер нисам очекивала да ћу ја , Милица бити позната. За мене је то мало застрашујуће… Мало више. Нисам баш сигурна , али кад помислим како ћу бити славна и позната… Мораћу да пристанем. „Сутра крећемо“ , рекла је Евица. Сви смо се сложили. Мало се плашим. Ако и ви мислите да пођете на Месец са нама ево вам пар савета :
    – Понесите само најпотребније ствари ( доста воде , свемирско одело…)
    – Неће вам бити лако ; уплашићете се свемира
    – Дружите се са ванземаљцима јер ће вас научити доста о свемиру
    – НИКАКО НЕМОЈТЕ ГОВОРИТИ РОДИТЕЉИМА ЈЕР ЋЕ ДОБИТИ ИНФАРКТ
    „Динг , донг“ , то су Драган , Лена , Евица и Андреј. Носим 15 литара воде. Драган и Лена су купили ракету која може да оде на Месец. „Колика је“ , рекли смо сви у глас. Полако смо улазили , један по један. Сад ја… Није страшан осећај! Полећемо! Видим све највишље зграде и скоро целу земљу. До Месеца нема пуно. „Стигли смо“ , рекли су Драган и Андреј. Презнојавам се. Много ме је стах. Завезала сам конопац за рекету.
    Наставиће се…

  4. Евица Убавин
    19. фебруара 2013. у 11:33

    Здраво,зовем се Евица и имам десет година. Кренула сам на пут у шуме Амазона. Наравно нисам ишла сама. Са мном су ишли и моји другари: Лена,Драган,Андреј,Милица и наравно ја.
    Сви смо јако узбуђени јер нико никад није без одраслих био у шумама Амазона. Тоо! Кренули смо! Ишли смо великим џипом. На путу смо се мало досађивали. Ја сам нас возила и баш сам се уморила,али вредело је. Кад смо стигли било је прелепо. Одмах смо кренули да истражујемо дрвеће,и ситне бубице које смо пронашли. Одједном зачуо се јак урлик. То је био огромни лав. Бежали смо и утрчали смо у велику пећину.

    НАСТАВИЋЕ СЕ!

  5. Milica Vranjes
    28. фебруара 2013. у 16:49

    …“Хајде , Милице , не плаши се.“ , рекли су ми Андреј и Драган који се ничега нису бојали. Шта је оно? Личи ми на свемирски борд. Слеће на Месец. Можда су то ванземаљци. „Ко је то? Шта ће нам урадити?“ , уплашила се Лена. „То су ванземаљци , сигурно“ , узвикнула је Евица. Врата су се полако почела отварати. Излазила су мала зелена бића која су имала антенице на глави. „Добар свемир“ , рекли су они. „Добро вече“ , сви смо узвикнули са великим страхом. „Одакле долазите“ , упитали су ванземаљци. „Са земље“ , одговорила сам им. „Дошли смо да се такмичимо пошто смо знали да ће неки земљани доћи.Ја се зовем Б17 , а ово су моја два другара О52 и 333Л“ , рекло је једно од створења.

    Правила игре:
    -Месец има једну светлу и тамну страну
    -Светла страна је почетак
    -Тамна страна је циљ ( тамо се налази благо)
    -Потребно је да пронађете циљ и прескачете препреке у мраку како би дошли до блага
    -Ако ванземаљци први пронађу благо победили су , а ако тим са Земље буде први пронашао благо он ће победити
    СРЕЋНО! ♥

    Кренули смо и наишли на једно чудовиште које је било од прашине. Почели смо да га дувамо и дувамо да би чудовиште нестало. Успели смо да га одувамо и стигли до мрачне стране…
    …НАСТАВИЋЕ СЕ…

  6. Lena Gordic
    28. фебруара 2013. у 16:50

    Аустралија

    Нешто о Аустралији:

    Аустралија је једини континент а да је истовремено и држава. По величини је 6. земља на Свету. Налази се у Индијском океану. Име Аустралија потиче од назива terra australis, сто значи јужна земља. Удаљена је од Европе 20.000 километара. На северном селу територије , простиру се прашуме, а у унутрашњости су непрегледне пустиње. Већина становништва живи у градовима на обали. Године 177О. енглески морепловац Ђејмс Кук прогласио је Аустралију поседом Велике Британије. Први досељеници су били затвореници из Велике Британије. Службени језик је енглески , највећи град је Сиднеј , а главни град је Камбера. Аустралија је најравнији континет са са најнеплиднијим земљиштем , а уједино је и најсувљи , насељени континент.

    Аустралијсти доморовци , Абориџини:
    У треннутку доласка Европљана процељује се да је Абориџина било 35О ООО. Тај број се временом снањивао сбог наслиног расељавања и због одвајања деце и породице. Досељеници су за собом донели и мале богиље што је био узрок несанка 5О% Абориџина. Тек 1967. овај народ је добио права која су му увек припадала.

    Аустралијске речи:
    ~Здраво!~Hello!
    ~Добар дан!~Good aftenon!
    ~Довиђења.~Goodbye!
    ~Где је?~Where is?
    ~Колико кошта?Have much?

    Занимљивости:

    Желим да идем у Аустралију да упознам Абориџине , да видим разни биљни и животински свет ( кенгуре , коале , мравоједа, птицу Ему, белог орла…) У ствари , волела бих да уз помоћ Абориџина освојим Ајерс Рок , да се попнем на њега , а да ме не поједу животиње , например пас Динго који једино живи у Аустралији. Ова црвена огромна стена се уздиже из равнице и мења боју под дејством Сунца. Имам жељу да посетим једну од удаљених , изолованих фарми где деца уче шкоку преко компјутера , превозе се хелихоптером и гаје крда оваца и крава. Обавезно би посетила велики корални гребен у држави Квинсленд. На обали се налазе Тропске шуме, Пешчане планине и прелеп подводни свет. Не бих пропустила да видим највеће пешчано острво Фрејзер. Ту се може видети дивљи пас динго, Купати се у језерима, посматрати како корњаче затрпавају своја јаја у песак. Планирала бих да свакако будем у Аустралији за време отвореног првенства Аустралије у тенису и да подржим нашег Новака Ђоковића звани Ноле да освоји ово Првенство по пети пут. Иначе је једини који је 3 пута за редом победио на том првенству.

    • 1. марта 2013. у 09:10

      Недавно је у Београду организована изложба „Богатство духа“ на којој је нашем народу представљен део културе и живота Абориџина. Сматра се да Абориџини из Аустралије и са околних острва имају једну од најстаријих култура на свету, стару најмање 40 000 година. Веома интересантан народ. Развили су комплексну истанчану духовност концентрисану на сопствено окружење. Уколико те занима њихов свет можеш потражити додатне информације у енциклопедијама и на Интернету.

  7. Ивана Карановић
    16. марта 2013. у 21:16

    ОСВАЈАЊЕ ЦРНОГ ВРХА

    Језик-СРПСКИ
    Земља-СРБИјА
    Предео-ДИВЧИБАРЕ
    То је-ПЛАНИНА

    На Дивчибаре сам кренула у зиму док је планинска природа у белом.

    Кад сам са родитељима истражила мало боље Дивчибаре одлучили смо да кренемо у пустоловину сутра после доручка.Пошто је у близини био један врх кренули смо да га освојимо.Прво смо кренули јеним путем који је водио поред пар кућа.После мало времена хода дошли смо до краја пута и морали смо кренути кроз шуму.Што смо више корачали шумом уски путић којим смо ишли био је све стрмији за моје санке које смо вукли.На пола пута били смо принуђени да их оставимо и у повратку их покупимо.Иако то нисам желала то сам урадила .Стаза је постала врло стрма, путем се наилазило на крупно камање.Могло се лако ударити, а у близини нема лекара.После дугог времена хода могло се видети светло плавог небо и зраци сунца који су допирали до нас кроз рупе у крошњама зимзеленог дрвећа.Кад смо стигли на циљ као да смо били на облацима.Бели покивач који је покривао тло и облаци испод планине стварали су невероватан призор.Бар ја се нисам могла нагледати тог пејзажа.Направили смо дивне слике за успомену.Али сви смо приметили нешто супер. Ту су направили велику скијашку стазу која је прилично била дуга.Штета је била само што се ски стаза креће покретати кад ми кренемо кући.Али за спуштање нема везе.Сад имамо нових проблема а то је да морамо сићи и покупити санке.Дошли смо безбедно до санки и безбедно смо сишли.

    За мене је било ово искуство да освојим планину као што је ова која је висока 1096.
    m.Волел бих да се ова авантура понови.

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: