Почетак > I разред > Бајка о храсту

Бајка о храсту

 Стеван  Раичковић: Бајка о храсту

Нови Сад, Просвета, 1984.

.

Бајка о старом храсту који је живео дуго и лепо. Нашумео се и нагледао светлости и није му жао да потпуно иструли. Жао му је само што није могао да се макне са места и обиђе своју браћу по свету, да чује и види како они живе. Он осећа да сем његове шуме постоји још небројено стабала…

 .

Питања за размишљање

Да ли ти се допада крај ове бајке, зашто? Како разумеш део у причи где се из сузе старог храста разви зелени листић? На који крај света би ти волео(волела) да одеш? Кога  да упознаш? Шта би му рекао(рекла) о себи, о својој породици, домовини…

.

Advertisements
Категорије:I разред
  1. Una Rac
    4. марта 2011. у 12:01

    Допада ми се крај бајке зато што се старом храсту ипак остварила жеља да оде са шиљате планине. Мислим да му је суза потекла од туге и да му је природа дала још једну шансу. Волела бих да одем на Северни пол зато што је тамо увек хладно и има пуно снега. Прво бих упознала Деда Мраза, а потом Ескиме. Деда Мразу бих рекла да ми донесе пакетић, а Ескиме бих позвала у госте да виде како изгледа лето.

    • 4. марта 2011. у 16:30

      Уна, драго ми је што си се укључила,и што ти се допада ова бајка. Само напред!

  2. Марко Луковић
    27. априла 2011. у 18:56

    Крај ове бајке ми се баш допада.Допада ми се завршетак јер се старом храсту коначно испунила највећа жеља. Ради се о чаролији која је могућа само у машти. Волео би да одем у Португал. Жеља ми је да упознам Кристијана Роналда. Рекао бих му да и ја тренирам фудбал и да имам пуно другара у клубу који би волели да га упознају. Још бих му рекао и да је Србија земља спортиста и да имам млађег брата који је мало несташан али јако сладак.

  3. Ивана Карановић
    15. маја 2011. у 14:35

    Ова бајка ми се допала, али ми је и помало тужна, јер ниједно стабло густе шуме није могло да види друга стабла од шиљате планине.Стари храст је скупио сву снагу и онда се од последње капљице његовог сока створио лепи листић који је читаво лето био зелен. Волела бих да одем у Америку и да упознам дединог брата Миленка и његову породицу.Испричала бих му како је лепо у Бачкој Паланци.

  4. 23. децембра 2012. у 22:03

    Крај ове приче ми се није баш свидео јер ми је жао што је храст остарио, а птице су певале. Волео бих да отпутујем у Америку и да упознам најбољег кошаркаша свих времена, Мајкла Џордана. Рекао бих му да долазим из Србије, да тренирам кошарку и да бих волео да будем као он.

  5. Бранислав Ћурковић
    30. децембра 2012. у 15:12

    Није ми се свидео зато што два брата нису могли да стигну један поред другог.Зато што је пала задња кап сока од храста.Волео би да одем на крај света на југ.Желим да одем у Аустралију и да ми кенгур буде љубимац.Србија је велика а јели Аустралија велика?ЈА сам Бранислав Ћурковић надимак ми је Бане.Моја породица је велика и весела.Мој дом је велики а можда мало мала.

  6. 6. јануара 2013. у 16:12

    Крај ове бајке је диван. Лист који је посивео није пао на земљу него га је ветар однео преко Шиљате планине. Тако се из шуме винула прва птица. Она је певала о сузи старог храста, и животу раздвојене браће. Додуше крај је и тужан. Та суза је била била кап сока, а из ње се створио зелени лист који је бар постао птица. Волела бих да одем тамо где је стално топло. Моја домовина је лепа. Ја сам дете позитивне, срећне породице. Имам брата, маму и тату и све их пуно волим. -Анђела Грујић- I-2

  7. 14. новембра 2013. у 18:28

    Meни се баш и не допада крај приче зато што су ипак браћа остала раздвојена. Док је он туговао, десило му се нешто лепо, нешто што га је развеселило. Волела бих да обиђем све земље које постоје на целом свету, а волела бих у свом путовању да упознам нове пријатеље. Ја бих им рекла да долазим из Србије, рекла бих своје име, рекла бих да волим авантуре и зато сам пошла на ово путовање.

    • 3. децембра 2013. у 15:55

      Јована, када пишеш о некој књизи труди се да именујеш јунака или писца, а да мање користиш заменице: он, она, њу… Уколико ти се нешто не допада увек образложи зашто јер ћеш тиме показати своје критичко мишљење и заслужити бољи беѕ. Најбоље је кад нешто креираш самостално. На пример, овде си могла да понудиш своје решење, своју причу за оно што ти се није допало и да напишеш крај у коме би браћа била заједно.

  8. Ненад Родић
    8. јануара 2014. у 09:15

    Ова бајка ми је и тужна и срећна. Тужна зато што је Стари храст био тужан јер никад није видео ништа изван Шиљате планине, а желео је. Срећна јер је од његове туге настао један лист који се претворио у сузу, а суза у птицу која је одлетела и слетела на први храст и испричала му причу о Старом храсту. Тако се Старом храсту на неки начин и испунила жеља да оде са Шиљате планине. Када сам био мали много сам волео Мики Мауса и због тога ми је жеља била да отпутујем у Дизниленд. Сада немам посебну жељу али знам да би ми било лепо где год да одем.

  9. Клајнер Ђуровић Мирка
    11. фебруара 2014. у 10:40

    Крај бајке ми се не допада зато што је помало тужан.Храст на крају умире тужан и усамљен.Зелени листић је магичан.Он је настао од последње капи сока старог,умореног храста.Он је прва птица која се винула преко Шиљате планине и испричала тужну причу о усамљеном старом храсту.Кроз ту причу храст је продужио живот.
    Волела бих да одем у Француску да видим тетка-Јецу.Волела бих да видим Париз и Ајфелов торањ.Позвала бих моју другарицу из Француске у госте и похвалила бих се својом школом и учитељицом.Одвела бих је на моје омиљено место у уллици где се играм са другарицама.Замолила бих моју баку да нам скува сарму за ручак.Мој деда би нас одвезао до Тикваре да хранимо лабудове.Мислим да би моја другарица из Француске уживала код нас.

  10. 26. фебруара 2014. у 09:51

    Браво Мирка! Вредно радиш. Одговорила си на сва питања. Допадами се твоја идеја да чланови твоје породице учествују у осмишљавању боравка твоје другарице из Француске. Сигурна сам да би она уживала.

  11. Lenka Susnica
    17. марта 2014. у 18:18

    Допада ми се Бајка о храсту, зато што се старом храсту испунила његова највећа жеља.На крају свог живота успео је да види друге храстове, изван своје шуме. Из његове последње сузе, капи сока, развио се задњи листић који је прелетео Шиљату планину и остварио његову жељу.Ja Бих волела да одем у Канаду код пријатеља мојих родитеља, да их упознам и да видим како је тамо. Мама ми је причала да је тамо јако лепо, да има пуно веверица на улицама и по дрвећу.

  12. 17. марта 2014. у 22:30

    Браво Ленка, успела си да објавиш коментар. Одговорила си на сва питања веома лепо. Само тако настави.Надам се да ће се твоја жеља једног дана испунити.

  13. Anja Babic
    23. марта 2014. у 19:47

    Крај бајке је баш леп.Старом храсту се жеља испунила.Патио је што никада није успео да види браћу.Десила се чаролија када је канула суза са највише гране и разбила се у листић.Тај листић је у јесен постао птица која је одлетела далеко преко Шиљате планине. Од тада птице певају на гранамао животу раздвојене браће.
    Волела бих да одем код мог ујака у Дубаји.Он би ме одвео у Аква-парк у којем има пуно делфина .Отишла бих да видим Сафари у пешчари и највећу зграду на свету.

    • 25. марта 2014. у 07:53

      Ања, храсту је помогла чаролија, па сада птице певају раздвојеној браћи. Каква би чаролија могла да се деси теби да видиш свог ујака и места која пожелиш већ данас? Да ли то сматраш чаролијом?

      • Anja Babic
        25. марта 2014. у 20:58

        За моју авантуру ми није потребна чаролија. Ујак ми је рекао да је довољно да пожелим и долази по мене.

        • 26. марта 2014. у 10:39

          Користиш ли интернет? Виђаш ли ујку преко скајпа? Личи ли то на чаролију? За нас је то обична ствар,а за неког ко још није комуницирао на такав начин личи помало на чаролију. Шта мислиш за кога би такво испуњење снова била чаролија?

          • Anja Babic
            28. марта 2014. у 10:38

            Користим интернет.Мој ујак је јако далеко,и стварно помало личи на чаролију то што могу да га видим и чујем преко скајпа.Постоји пуно деце која немају компјутер ,ни интернет.Неки од њих живе далеко од своје баке и деке и била би права чаролија када би имали скајп могли би да се виде са њима.

  14. Софија Шкорић
    24. марта 2014. у 18:16

    Била сам тужна док сам читала бајку али ми се крај допао. Храст није узалуд живео и успео је да ступи у контакт са осталим дрвећем. То је исто као кад ја напишем писмо стрицу у Енглеску ког никад нисам видела али знам да постоји.

    • 25. марта 2014. у 07:44

      Софија, занима ме шта се догодило са његовим сузама,како си разумела тај део бајке?

  15. Милица Попадић
    5. априла 2014. у 07:45

    Крај ове бајке ми се не допада зато што је помало тужан. Храст на крају умире тужан. Зелени листић је магичан.Волела бих да одем у Сарајево да видим тетку. Видела сам је само једанпут када сам била мала. Седеле би на тераси и причале. Тата би нас одвео на сладолед. Причала бих јој о школи и друговима. Било би нам јако лепо.

  16. 5. априла 2014. у 16:27

    Волела бих да ти се жеља оствари и да већ овог лета уживаш са тетком на тераси. Верујем да би се она радовала исто колико и ти. Занима ме шта мислиш , да ли је храст имао разлога за радост и задовољство?

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: