Почетак > II разред > Телефонске бајке

Телефонске бајке

   Ђани Родари: Телефонске бајке

Београд, Креативни центар,2005.

.

Једна девојчица из Варезеа никако није могла да заспи без приче за лаку ноћ. Њен тата је умео да измишља необичне и забавне јунаке, али је био веома заузет и стално је путовао. Зато ју је сваке вечери звао телефоном, ма где био, да би је успавао уз неку нову догодовштину. Ово су његове приче… о мишу који је јео мачке, о свемирском пилету с планете Осми Марс, о авантурама Алисе Падалице…

 .

Задатак

Која ти се прича највише допала, зашто? Да ли теби неко прича приче? Напиши нешто о томе.  Можеш и ти смислити и написати неку причу. Покажи је учитељици, па ћете разговарати о њој.

.

Advertisements
Категорије:II разред
  1. Ивана Карановић
    6. маја 2011. у 07:14

    Мени се све приче свиђају. Мада су добре миш који је јео мачке , свемирско пиле и историја света.Писца ове књиге могу да похвалим јер је смислио пуно савршених прича.
    Моја прича:
    Тражила црећа своју срећу. Кад се смрачило ушла је у један млин. Тамо је видела своју срећу како спава, па рече:- Ујутро ћу те узети па ћемо отићи мојој кући. Рано у шест млинар се пробудио пре среће и узео срећину срећу и отишли су на реку. Када се срећа пробудила тужна и спуштене главе отишла је кући. Исплакала се зато што је срећа нестала одједном.
    После 4 сата куца један мнш на срећина врата, а срећа га упита:-Што си дошао,а миш одговара:-Да ти дам твоју срећу. Много хвала мишу. И срећа је живела сретно до краја живота.

  2. 17. маја 2011. у 17:11

    Jako mi se svidja tvoja Ivana prica ❤

  3. Marko Serdar
    23. јуна 2012. у 16:59

    I meni se takodje svidja tvoja priča, Ivana 🙂

  4. 6. јануара 2013. у 17:20

    У књизи телефонске бајке најлепша прича ми је Рибар из Чефалуа.он је упецао малу рибу тј.морско дете.Оно га је учинило богатим, али он се променуо и заборавио колико је патио када је био сиромашан.Лоше се понашао према својим морнарима .Мало их је плаћао, а ако би се бунили отпуштао их је.На крају је затворио морско дете у шкољку и бацио у море.Прича је поучна јер говори како човек треба да остане исти и кад је сиромашан и кад се обогати.Мени је мама јако често причала приче тј.скоро свако вече пред спавање. Анђела Грујић

  5. Nenad Rodic
    5. јуна 2013. у 19:32

    Када сам читао књигу све приче су ми се свиделе.Уз неке приче сам се смејао а уз неке нешто научио.Највише ми се свидела прича Млади рак који је хтео да буде другачији и да научи да шета наопачке.Било ми је јако криво када су га мама и тата одбацили због тога.Када сам читао приче Чувена киша у Пјомбину и Пут од чоколаде замишљао сам како би било да код нас пада киша од бомбона и да имамо пут од чоколаде.Мени мама чита и прича приче пред спавање.

  6. Tомановић Теодора
    2. марта 2014. у 18:01

    Када сам читала књигу свака прича ми се свидела на свој начин.Прича“ Бунар на равном салашу“ ми се свидела због помирења једанаест жена из једанаест породица.
    Моја мама мени и сада чита и прича различите приче пред спавање.

    Моја прича: Прича о принцези Маргарети и принцу Ромолету

    Била једном једна девојчица по имену Алиса.Она је имала тетку Елизабету.Док је путовала по свету,тетка јој је купила дрвену играчку која се звала Клаудио.Једне ноћи када су сви спавали Клаудио је оживео.Алиса се у том тренутку пробудила.Видела је живог Клаудиа.Изненада се појавио и краљ мачака.Краљ је претворио Алису у малу девојчицу величине миша.Била је исте висине као и Клаудио.Када је краљ мачака отишао Алисина сова је рекла да Алису и Клаудиа може спасити само принцеза Маргарета.Почели су да траже принцезу Маргарету.Успут су наилазили на многе замке постављене од стране краља мачака.У току путовања Алиса је схватила да је Клаудио ипак принц Ромолето,а не само обична дрвена играчка.Дуго су путовали,али су ипак стигли до једног замка.Тај замак је уствари била замка краља мачака да ухвати Клаудиа.Алиса је била тужна зато што је изгубила Клаудиа,али је ипак одлучила да оде у замак краља мачака и да ослободи Клаудиа.То је и учинила.Алиса га је спасила и Клаудио је поразио краља мачака.Клаудио је у борби изгубио снагу.Алиса је почела да плаче.Једна суза канула је на Клаудиово лице и он се претворио у принца Ромолета.Принц Ромолето је рекао Алиси да је она та принцеза Маргарета.Истог тренутка Алиса се претворила у принцезу Маргарету.Сви оданици су били срећни и весели када су видели принцезу Маргарету за којом су дуго трагали.Принц Ромолето и принцеза Маргарета живели су срећно и задовољно целог живота.

  7. 26. априла 2014. у 15:16

    Највише ми се допала прича: Миш из стрипа , зато што су се на крају миш и мачка спријатељили, јер се обично свађају. Моја прича се зове: Чаробна чоколада.
    Почиње овако: Једног дана шетала сам се и испред мене се појавио ванземаљац. Дао ми је чоколаду. Кад сам се вратила кући, пробала сам је,чим сам одгризла једно парче , појавило се ново. Јако сам се изненадила. Мало касније сам изашла поново у шетњу и угледала истог ванземаљца. Овог пута ми је дао мало другачију чоколаду. Покушала сам да је загризем , али се она некако измакла. Покушавала сам поново и поново и када сам је коначно загризла, пробудила сам се, и схватила да је то само сан.

    • 22. маја 2014. у 10:12

      Много лепа идеја, Јована, само је штета што ниси написала праву причу тако што би је мало боље разрадила: са уводним делом, разрадом и изненадним крајем у којем се будиш.

  8. Милован Велемир
    2. јуна 2014. у 19:17

    Моја омиљена телефонска бајка је Алиса падалица. Она је толико мала и неспретна да може упасти у чесму, часовник и фиоку. Тако је бака и дека не могу пронаћи. Алиса је радознала девојчица и тако упада у смешне ситуације. Чак се једним десило када је упала у фиоку да је заспала и тако уплљшила своју породицу јер је нису могли пронаћи.

    Када сам био мали родитељи су ми читали бајке, а сада уживам да их читам сам.

    „У далекој земљи постоји дечак који је све заборављао. Сваки дан би барем нешто заборавио, или домаћи да уради, или свеску да понесе, паре за ужину, прибор за ликовно, штапиће за музичко. Тај дечак је добијао и јединице које је заборавио да каже родитељима. Сви су му говорили: пази да главу не заборавиш! Али никада није заборавио да се игра са другарима и да буде добар друг. А онда је једног дана решио да заборави да заборавља и поправио је своје понашање.“

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: