Почетак > VIII разред > Благо цара Радована

Благо цара Радована

  

Јован Дучић: Благо цара Радована

(разна издања)

Преузмите електронски облик књиге: JovanDucic-Blago_Cara_Radovana

Јован Дучић (1874-1943) је чувени херцеговачки песник. Рођен је у Требињу, завршио трговачку школу у Мостару, а затим учитељску у Сарајеву и Сомбору, студирао у Женеви. Завршивши студије, долази у Србију где постаје дипломата. По избијању Другог светског рата прешао је у Америку где је и умро.Шта кажете за биографију? Је ли сувопарна? Наравно. Намерно сам дала овако мало информација о овом великом песнику. Део задатка за вас ће бити да „процуњате“ по његовој биографији и одредите зашто је био интригантна личност. Нарочито када прочитате ову збирку филозофске прозе коју је написао. А ево нешто и о његовом књижевном раду:

Као и Шантић, Дучић је у почетку свога песничког стварања био под утицајем Војислава Илића (сетите се песама „Зимско јутро“ и „Свети Сава“); али кад је отишао на страну, он се тога утицаја сасвим ослободио и изградио своју индивидуалну лирику према узорима француских парнасоваца, декадената и нарочито симболиста. У доба општег култа према моди са Запада, његова је поезија одиста значила новину и освежење, и у мотивима и у изражају.

Место снова, патњи, чежњи и дражи на свом тлу, у идеалима своје расе, он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал лепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике. Он открива сасвим нове мотиве у нашој поезији, дотле неслућене, ретка осећања, бизарна, префињена. Чак и лична расположења, своју еротику на пример, он неће рећи једноставно нити ће дозволити да изгледа обична. Он има двоструки страх: од вулгарности мисли и осећања и вулгарности израза. Снага и лепота његове поезије је у изражају. Он је песника схватио као „кабинетског радника и ученог занатлију на тешком послу риме“. Један од наших најпознатијих књижевних критичара код Срба, Јован Скерлић, сматрао га је мајстором свог заната у погледу риме јер је она, просто, савршена.

Што се тиче збирке филозофске прозе „Благо цара Радована“, кажу да је занимљива више због стила којим је написана него због мисаоних вредности. Али, не оставља вас никако равнодушним! први пут сам читала ову његову прозу у средњој школи. Какав утисак је оставила на мене, довољно је да погледате маргине књиге и странице уопште. Свака страница је подвучена оловком и додат неки коментар. Страшно ме је провоцирао, нарочито када пише о женама. Нисам феминисткиња, али жена просто жели да уђе у тај покрет читајући његова запажања о женама. Барем сам ја тако мислила тада. Многе истине сам прочитала у овој књизи, многе лепе мисли сачувала од заборава. И данас је заиста лепо поново читати те забелешке.

Па, драги моји, оловку и књигу у руке и уживајте!

Проучите добро биографију и приватан живот Јована Дучића (уколико неком треба, поседујем код куће такву књигу). Било би добро написати какав текст о томе и објавити га негде на интернету (можда на Википедији), направити линк до тамо да можемо да се укратко информишемо о томе. Какав је однос према женама имао Дучић у приватном животу? Какав сте утисак стекли прочитавши есеј „О жени“ о његовом мишљењу о женама? Прочитајте његове „Песме жени“ (циклус уд четири песме) и упоредите са есејом „О жени“. Шта запажате?

Есеј „О пријатељству„: „Човек не лови да убија животињу, него да убије своје драгоцено време. Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде“  . Шта ти радиш када ти је досадно?

„Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан“. Шта је, по теби, досадна особа?

„Људи се дописују међусобом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећања горке досаде“. како се ти осећаш када делиш са људима своје фотографије, мисли, догађаје путем и-мејла, скајпа, фејсбука, месинџера…? да ли је то реалан контакт са људима? Да ли такав контакт испуњава твоје потребе за блискошћу са људима?

„Ово је често и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву“. да ли сте имали искуства са лажним пријатељима?

„Колико је пријатељство скупо, види се по томе колико је ретко: ми познајемо стотине људи, али од њих одаберемо свега двојицу-тројицу за своје пријатеље“. Зашто је то тако? На основу чега бирате пријатеље?

„Има чак и људи савршено неспособних за пријатељство, данас више него икад. Они су чланови клуба, партије, редакције и академије, често из разлога свих других пре него из разлога пријатељства; и такав човек назива пријатељима људе који му нису блиски ни по идејама, ни по осећањима“. Да ли ти је ова мисао данас једнако применљива као и у времену када је Дучић живео?

О љубави „Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног.“  Да ли се слажеш са Дучићевим погледом на љубав?

„О љубави се не може ни говорити паметно, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума“. Да ли су, по теби, разум и осећања одвојене ствари у љубави?

Шта је оно што са чиме се ти никако не би могао сложити са Дучићем у вези са његовим поимањем љубави?

У каквој вези је Дучићев приватан живот и његово поимање љубави?

Advertisements
Категорије:VIII разред
  1. Нема коментара.
  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: