Ћераћемо се још

Матија Бећковић: Ћераћемо се још

(било које издање)

.

Матија Бећковић у својим песмама, поготово поемама, чува сам дух српског језика. Српски језик није само онај стандардни чија правила учимо у школи. Српски језик су и све оне његове мене кроз време, и сви локални говори, којима се, у свом незнању, подсмевамо. Тај језик, језик наших баба и деда, језик гатки, лирскох песама, пословица и обичног народа, од заборава откида и ставља га у своје песме, поеме и беседе Матија Бећковић. Чувајући на тај начин дух српског језика у његовој свеукупности, Бећковић похрањује и онај специфичан дух, менталитет и етос говорника тог језика.

Ако мало размислимо, по правилу, у стандардном српском језику нема речи ћерати и свих оних изведеница које је Бећковић од ње направио. Имамо стандардне речи терати и у ијекавском изговору тјерати. Услов за јотовање постоји па је т+ј=ћ, али то јотовање није ушло у норму, те се сматра неправилним за писање. Али, шта брига народ за норму, и шта је брига песнике за кадемска правила. Они знају да терати / тјерати и ћерати није никако исто и да постоји велика разлика. Ко им може забранити да сав онај бунт, инат и безразложну упорност на ишћеривању свога, не искажу „ћерањем“, а не терањем. 

Када је 90-их година на једној промоцији ове књиге једна госпођа запитала Бећковића не мисли ли да је поема намењена само онима горштачког порекла, те да је они једино и разумеју и с одушевљењен прихватају, Бећковић је одговорио (парафразирам): Госпођо, грешите, убеђен сам да се ви одлично ћерате! Госпођа се само насмејала.

Задаци за оне који прочитају поему

Прочитајте поему, формирајте списак свих речи које су изведене или сложене од рећи „ћерати“.

Следећи задатак је да се, попут госпође која се обратила Бећковићу, запитате знате ли се ви ћерати. Препознајете ли у себи или у свом окружењу оне који су носиоци специфичног народног духа „ћерања“? Који су то делови поеме у којима препознајете себе и оне око себе? Протумачите те делове.