Почетак > VII разред > Сатире Радоја Домановића

Сатире Радоја Домановића

Радоје Домановић: Сатире – Марко Краљевић по други пут међу Србима

(било које издање)

 .

Електронско издање, за читање на мрежи (стр. 17 – 32):

http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-115#book 

.

Сатиру сте упознали ако не нигде другде, онда у песмама Боре Чорбе. То су оне песме у којима он на духовит начин критикује негативне појаве у друштву. Можда нисте знали, али Бора је чак и добитник награда за најбољег сатиричара. Шта је још сатира? Сатиричне могу бити приповетке, па и романи, драме, а могу и филмови. Сатирични су, углавном, и афоризми. Комедије којима није само циљ да насмеју, него и да критикују, имају сатиричне елементе. Сатира је тако пратилац хумора. Али, тај хумор је горак, јер приказане појаве увек су негативне, и ма колико биле увијене у хумор, остаје горчина због несавршенства света. Код неког изазивају горчину, код неког и љутњу. Неки писци вешто прикрију сатиричну ноту у доброћудни хумор, па је тешко говорити о сатири у истинском значењу. Такав је Бранко Ћопић. Нешто видљивија сатира присутна је у комедијама Бранислава Нушића.  

Највидљивија је код највећег сатиричара у српској књижевности Радоја Домановића. Његове сатиричне приповетке због наглашене сатиричностим уопште немају радњу као класичне приповетке, врло често имају фантастичне елементе. У њима не пратимо развој радње, него последице неке негативне појаве. Јунаци ни нису битни, они су само носиоци одређених негативних особина.

Једна Домановићева приповетка нарочито је занимљива. У њој имамо јунака, и то познатог и историји и предању – чувеног Марка Краљевића. Домановић се служи елементом фантсастике, али и комике, доводећи га у своје време, време на прелазу два века: 19. и 20. Доводећи у везу не само јунака из другог времена и своје савременике, него и схватања, моралне норме, обичаје и начин живота Марковог времена и времена својих савременика, Домановић је намање писао о самом Марку (о њему ионако сви све знају), а много више о својим савременицима. Ипак, да би се радња изградила, да би се довеле у везу различите представе, моралне норме и схватања, потребно је познавати Марка Краљевића као историјски лик, као и његов лик у народном предању. Јунак у чији лик је српски народ уткао све своје надање, слабости и снагу, али и сву своју духовитост, није познат само нама. Епска свест и других народа препознаје овог јунака као себи блиског. Марко је тако познат свим словенским народима, инспирација је многим уметницима, поготово у визуелним уметностима. Погледајте неке од слика, цртежа, илустрација и карикатура Марка Краљевића:

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Вероватно нека од ликовних решења одговарају и вашим представама о Марку Краљевићу. Које?

Задатак за рад – Марко Краљевић по трећи пут међу Србима

Домановић је „довео“ Марка Краљевића у своје време, а ти доведи Марка у наше време. Стави га у неке савремене ситуације (неправда, насиље над слабијима, непријатељство, однос с родитељима итд) и покушај смислити како би он реаговао, а како људи око њега, наши савременици. Можеш то урадити на више начина: пишући „модерну“ епску песму, сатиричну песму, сатиричну комедију, сатиричну припиветку… Ако пишеш драму, размишљај и да је изведеш са другарима. Наслов твог рада нека буде Марко Краљевић по трећи пут међу Србима.

Advertisements
Категорије:VII разред
  1. 10. јуна 2011. у 18:35

    Као што већ сви знају Марко Краљевић је српски јунак и опеван је у разним епским песмама као јунак и храбар борац за правду. Да је он сада међу нама све би било лепше.Цео наш живот би био лепши, не би се заснивао на варању, пљаћкању и убијању. Да је међу нама, неправде више не би било. Цео свет би био лепши и људи би имали осећај за друге особе.Насиље над слабијима строго би казнио.Сваког насилника би осудио и људе и децу би учио да дају и жртвују се, а не само да узимају. Деца су непослушна и енмају образа ни стида, а Марко је и као одрастаоп човек слушао своју мајку, па би научио и децу да буду таква. У овом нашем свету без добрих јунака као што је некада био Марко Краљевић свет сваким даним све више пропада и човек уништава цео живи свет. Марко то не би дозволио.

  2. Дуња Ђукановић
    10. јуна 2011. у 19:12

    Једнога дана се у нашој школу појавио Марко Краљевић. Сви смо били зачуђени.
    На коњу Шарцу са ,,ћурком од курјака“ на леђима и ,,капом од медједа“ на глави, са ,,тулумином вина“ са једне и ,,теском топузином“ са друге стране изгледао је баш као сто смо га познавали из песама. Зауставио се, сишао са Шарца и тек што отресе земљу са својих опанака проговори:
    ,,Откуд толико тужних лица у тако малој гори зеленој?“
    Шетао се и са чуђењем нас гледао. Говорио нам је да је дошао како би нам помогао јер је чуо да је тежак живот у нашој земљи. Узео је сабљу и почео замахивати како би показао своју вештину. Толико се занео да се спотакао о своје опанке и пао баш поред мојих ногу. Нисам се уплашила упркос свим модним детаљима које је имао на себи. Чим је устао, наставио је да нас саветује како да се боримо за оно што желимо и да ћемо тако остварити своје циљеве. Говорио је не само о томе како преживети него и како сачувати људско достојанство и част.
    Тако су тог дана у нашој школи како би он рекао ,,на малој гори зеленој“ тужна лица постала ведра и уверена да ће се једног дана опет појавити Марко Краљевић баш у прави час: да нас спасе од насилника и посаветује да се не предамо очају и бешчашћу.

  3. Душан Краљ
    10. јуна 2011. у 19:16

    Велико име, велики човек, велико срце, највећи јунак Србије Марко Краљевић.
    Историја није иста без њега. Песме немају јачину ако не опевају тог великог јунака. Да се чуда дешавају, волео бих да је Марко поново међу нама. Наша земља би имала тада правог човека да је брани. Већ га видим на његовом Шарцу како јаше кроз наше улице. Очи су му засјале од милине. Марко би спасавао децу и слабије људе од лопова и насилника. Помагао би свима коме је помоћ потребна. Наша земља би била безбедна када би у њој Марко владао. Чист образ, искрено и добро срце су особине јунака, а он их има. То је човек са којим би и весеља била веселија и боља. Вина би била слађа и милија уз Марка. Цео свет зна за њега као историјску личност, а данас да је ту, знали би за њега као најбољег човека. С њим би наши воћнаци били плоднији. Њиве би се жутеле. Имали би најбоља грозђа и вина. Не би било немира у джзави. Марко би то знао све да реши, јер такав човек данас нама треба. Први бих се ја осећао сигурније да је Марко поново међу нама. Чак бих и слађе сањао.
    Више се такви јунаци не рађају. Један је Марко Краљевић. Нама остаје само историја.

    • 12. јуна 2011. у 11:33

      Очигледно је да нисте добро прочитали Домановићеву сатиру, иначе бисте писали у духу те приповетке: не уопштено о томе какав је био Марко и шта би се десило, него бисте га ставили у конкретно време, наше, и у конкретне ситуације. Само је Дуња била на прагу да одговори на постављен задатак, остало су фразе.

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: