Почетак > VII разред > Дневник Ане Франк

Дневник Ане Франк

Дневник Ане Франк

(разна издања)

 .

Електронско издање, за читање на мрежи:

http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-78#book

.

Не знам постоји ли ико ко није чуо за Ану Франк. Било као име, било као појам. Појам чега? Покушајмо то заједно да решимо.

Ана Мари Франк је јеврејска девојчица, рођена у Немачкој 1929.године. Њена породица је, пред опасношћу од Немаца, избегла из Немачке у Холандију. када су немачке трупе окупирале Холандију, породица Ане Франк се скривала у једном поткровљу куће у Амстердаму. Мала Ана је у то време скривања писала дневник који је касније, после њене смрти, штампан. Немци су открили ово њено скровиште, похватали све чланове ове породице, а затим их све одвели у концентрациони логор Берген-Белсен. Ана је заједно са сестром и мајком умрла од тифуса што је права иронија, јер је само неколико дана после њене смрти логор био ослобођен.

Њена трагична судбина сажета је у књизи „Дневник Ане Франк“. Иза Ане је остао само тај дневник у коме шеснаестогодишња девојчица описује тешке године свог живота и живота своје породице. Она је свој дневник водила као серију писама измишљеној другарици Кети. До последњег реда њеног дневника она је била убеђена да ће се све добро завршити. Ана је са породицом провела скоро две године скривена у тајном поткровљу једне куће у Амстердаму док није стигла немачка патрола којој је „откуцано“ где се они налазе и одвела их у логор. Из логора се вратио само отац Ото који је објавио ћеркин дневник. Књига је постала светски бестселер и по њој су снимљени филмови и доживела је више драматизација. Било је покушаја да се открије ко је била особа која је 4.априла 1944. године назвала Гестапо и обавестила их где се крије група Јевреја, али осим неколико теорија, ништа није доказано. Постоје неке теорије у вези са издајицом породице Франк. холандски историчари су се поделили око питања да ли треба даље трагати за издајником јер су већ сви одавно помрли, или истину треба открити по сваку цену.

Пола милиона људи годишње посети Музеј Ане Франк, отворен 1957. године у Амстердаму, не месту бившег уточишта ове девојке и њене породице, чије су собе остале празне…

Како сте се осећали док сте читали овај дневник? Објасните одговор.

Ана је девојчица ваших година ( 13-14 година). Отворила је душу Кети не знајући да ће то читати милиони других. Које Анине проблеме препознајете као проблеме ваше генерације?

Пронађи описе Анине депресије (потиштености, утучености, лошег расположења). Да ли сте и ви некада делили слична расположења иако никада нисте живели њен живот?

Зашто Ана почиње да пише?

Како ти се допадају педагошке методе Аниног професора који је морао нешто да предузме поводом њене брбљивости на часу? Образложи одговор.

Ана је за рођендан добила између осталог и новац. Одушевила се јер је сад могла да купи књигу грчке и римске митологије. Какав је ваш став о овоме? Шта ви купујете од новца који добијете за рођендан?

Шта је све Јеврејима било забрањено у окупираним земљама (у овом случају, у Холандији)? Какав су имали третман у односу на Немце?

„Ако хоћеш човека стварно да упознаш, мораш се бар једном поштено посвађати са њим. Онда, и тек онда, можеш судити о његовом правом карактеру!“ Шта мислиш о овој Аниној мисли?

Шта мислиш о Анином образовању? С обзиром да је она ваших година, упореди начин њен писања и ваш. Какве су разлике?

Процени Ану као читаоца. Шта она чита? Шта она мисли о књигама? Шта ви мислите о књигама? ( Не треба да дајете пожељне одговоре него искрене.)

Ана је имала проблем са г. Дуслом око коришћења стола. Како је решила тај проблем? Шта мислиш о томе? Не учимо ли и ми слично о превазилажењу конфликата?

Знате ли шта је то ратно профитерство? Како га Ана описује? Треба ли осудити ратне профитере или је то део сваког човека? Објасните.

Шта мислите о тврдњама госпође Ван Дан упућене Ани:“ Ти знаш сувише о стварима које нису за тебе, потпуно те погрешно васпитавају. Касније кад будеш старија, ни у чему нећеш уживати, онда ћеш говорити: `Читала сам ја то у књигама још пре двадесет година.`“ Шта ви мислите о томе? Да ли треба истраживати и области које припадају старијима? Зашто?

Ана је написала своју листу страсти под белешком од 6.априла 1944. године. Шта мислиш о њој из твог и угла твојих вршњака? Покушај и ти да напишеш своју листу страсти и уочи разлике. Продискутуј.

„Не верујем да су само велики људи, политичари и капиталисти криви за рат. Ох, не, мали човек је исто толико крив, иначе би се народи света одавно побунили! Код људи просто постоји нагон за убиствима, безумљем, и све док се читаво човечанство сасвим не измени, ратови ће се водити, све што је саграђено, однеговано и израсло биће уништено и унакажено, после чега ће човечанство морати да отпочне изнова.“  Објасни како ти се допада ова Анина мисао о ратовању?

Видели сте како је Ана заједно са својом сестром учила у скровишту. Наведи на које све начине су стицале и проверавале своје знање. Да ли би данашњи тинејџер исто то урадио да се нађе у њиховој ситуацији? Образложи свој одговор.

Како је Ана описала своје љубавне стрепње и размишљања? Шта мислиш о томе?

Осморо различитих људи је било заточено у Тајном скровишту. Посматрамо их кроз Анин текст. Њихова расположења  и личност се мењају неминовно. Све су нервознији, напетији, улазе у конфликте. Психолози сматрају да је то све нормално. Подсећа ли те то на најновије лудости доконог савременог човека? Образложи.

На почетку смо рекли да је Ана постала појам. Чега?



Advertisements
Категорије:VII разред
  1. 25. фебруара 2011. у 11:20

    АНА ПОЧИНЈЕ ДА ВОДИ СВОЈ ДНЕВНИК ЈЕР ЈЕ ТОЛИКИ СТРАХ, ТУГА И СВЕ ОСТАЛО ПОТИСКУЈЕ ДА НЕКОМЕ КАЖЕ СВЕ СВОЈЕ ТУГЕ, СТРАХОВЕ И СВОЈА ОСЕЋАЊА А ОНА НЕ ЖЕЛИ ДА СВОЈУ ПОРОДИЦУ И СВЕ ОСТАЛЕ КОЈИ СУ БИЛИ У ТОМ СКРОВИШТУ ЈОШ ВИШЕ ДОДИРНЕ ТУГА, БОЛ И ЈАД И НИЈЕ ХТЕЛА ДА ТО ЊИМА ПРИОПШТИ НЕГО ЈЕ ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ ИМАЛА У ТОМ МОМЕНТУ БИЛО ДА ВОДИ СВОЈ ДНЕВНИК.ИМАЛА ЈЕ ОСЕЋАЈ ДА ЈЕ ТАЈ ДНЕВНИК РАЗУМЕ И ДА СЕ ЊЕМУ ИСТО ТО ДЕШАВА, ТАКО ДА ЈЕ СВЕ СВОЈЕ ОСЕЋАЈЕ ДЕЛИЛА СА СВОЈИМ ДНЕВНИКОМ И СИГУРНО ЈОЈ ЈЕ БИЛО ЛАКШЕ.

  2. 21. марта 2011. у 10:28

    Истина је да за рат нису криви само политичари и капиталисти ,и мали људи су криви. Људима није довољно оно што имају и траже још више.Мрзе једни друге и тако настају ратови.Људи имају нагон ѕа убиствима, пљачкањем да би добили више него што имају и љубоморно уништавају туђе да би они имали више. Та Анина мисао је тачна и подржавам ту мисао.

  3. Тања Летић
    5. јуна 2011. у 16:17

    1. „Како сте се осећали док сте читали овај дневник? Објасните одговор.“
    Док сам читала овај дневник осећала сам се помало тужно. Књига је оставила много утисака на мене. Довело ме је чак и до размишљања да више ценим свој живот. Тужно је што је девојчица од тринаест година морала све то да проживљава,па јој се на неки начин и дивим на свим поступцима и размишљањима.

    2.“Ана је девојчица ваших година ( 13-14 година). Отворила је душу Кети не знајући да ће то читати милиони других. Које Анине проблеме препознајете као проблеме ваше генерације?“
    Многи њени проблеми су ми веома познати. Скоро све проблеме које је она имала имам и ја сада. Свађање са мамом,мржња према старијој сестри,утисак да мама више воли старију сестру и да њу боље разуме.. Све то и ми сада проживљавамо.

    3.“Пронађи описе Анине депресије (потиштености, утучености, лошег расположења). Да ли сте и ви некада делили слична расположења иако никада нисте живели њен живот?“
    „Покушавам се свему смијати,јер не желим да виде моје невоље.Не једанпут,наком низа незаслужених грдњи,планула сам на маму:“Ионако не се не тиче што говориш.Остави ме на миру:ионако сам безнадежан случај.Наравно,онда ми се каже да сам сурова и дословце ме се занемарује два дана,а онда, одједном све је заборављено, и поново се са мном поступа као и са свима осталима. “ Овде се види да је она била не задовољна,лошег расположења. Често се тако осећам,иако нисам проживела њен живот.

    4.“Зашто Ана почиње да пише?“
    Ана почиње да пише јер је хтела пројатеља којем ће моћи све да говори,неког коме ће да пише о свом животу,неког кога ће све то занимати.Неког ко ће ју разимети.
    “ И стога овај дневник. Да бих у свом духу увећала слику пријатељице коју толико дуго ишчекујем,не желим у дневник записивати низ великих чињеница као што већина људи чини,већ желим да сам тај дневник буде моја пријатељица, а зват ћу је Кити. “

    5.“Како ти се допадају педагошке методе Аниног професора који је морао нешто да предузме поводом њене брбљивости на часу? Образложи одговор.“
    Професор је Ани због њене брбљивости решио да јој да сатав на тему „Брбљавица“. Она је то одрадила, професор је могао трпети још који дан,а затим јој је поново дао да напише састав на тему „Ква,ква ква,рече госта квакалица“. Она ке и то одрадила на занимљив начин који је насмејао ђаке,па и професора. Мени се то допало,јер је одрађено на забаван начин.

    6.“Ана је за рођендан добила између осталог и новац. Одушевила се јер је сад могла да купи књигу грчке и римске митологије. Какав је ваш став о овоме? Шта ви купујете од новца који добијете за рођендан?“
    Искрено,ја када добијем новац за рођендан,никад не бих размишљала да га потрошим на књигу. Волела је да чита,књиге је схватала озбиљно,иако у данашње време мало наших вршњака то ради.

    7. „Шта је све Јеврејима било забрањено у окупираним земљама (у овом случају, у Холандији)? Какав су имали третман у односу на Немце?“
    „Јевреји морају предати бицикле,Јевреји су протерани из влакова и забрањено им је да возе ауто. Јеврејима се допушта куповање једино између три и пет сати, и то само у радњама са натписом „Јеврејски дућан“ … Њихова слобода била је строго ограничена.

    8. „„Ако хоћеш човека стварно да упознаш, мораш се бар једном поштено посвађати са њим. Онда, и тек онда, можеш судити о његовом правом карактеру!“ Шта мислиш о овој Аниној мисли?“
    Мислим да је то истина. Када се са човеком посвађаш, знаш како он размишља,какав је он уствари. Тада га стварно упознајеш,и можеш судити о његовом карактеру. То је и Ана доказала.

    9. „Шта мислиш о Анином образовању? С обзиром да је она ваших година, упореди начин њен писања и ваш. Какве су разлике?“
    Ану и њену сестру је подучавао отац док је трајао рат. Била је веома паметна,волела је да чита књиге,и то знање употребљавала. Много боље и лепше она пише,има боље реченице,него како ми сада пишемо.

    10. „Процени Ану као читаоца. Шта она чита? Шта она мисли о књигама? Шта ви мислите о књигама? ( Не треба да дајете пожељне одговоре него искрене.)“
    Ана чита много озбиљније књиге него ми сада, и по мени можда досадне. Она је сматрала да су те књиге занимљивије. О књигама мислим да има и оних занимљивих,које волим да читам, а има и оних помало досадних.

    11 „Шта мислите о тврдњама госпође Ван Дан упућене Ани:“ Ти знаш сувише о стварима које нису за тебе, потпуно те погрешно васпитавају. Касније кад будеш старија, ни у чему нећеш уживати, онда ћеш говорити: `Читала сам ја то у књигама још пре двадесет година.`“ Шта ви мислите о томе? Да ли треба истраживати и области које припадају старијима? Зашто?“
    Мислим да треба,зато што се знање треба допуњавати,и неће нашкодити то што читамо и истражујемо инфирмације од одраслих.

    12. „„Не верујем да су само велики људи, политичари и капиталисти криви за рат. Ох, не, мали човек је исто толико крив, иначе би се народи света одавно побунили! Код људи просто постоји нагон за убиствима, безумљем, и све док се читаво човечанство сасвим не измени, ратови ће се водити, све што је саграђено, однеговано и израсло биће уништено и унакажено, после чега ће човечанство морати да отпочне изнова.“ Објасни како ти се допада ова Анина мисао о ратовању?“
    Са овим се слажем.. Јер нису само „велики људи“ криви за рат,већ и обични људи,који се међусобно мрзе и тако избијају ратови. Ту настаје љубомора,убиство,и све то доводи до ратова.

    13. „Осморо различитих људи је било заточено у Тајном скровишту. Посматрамо их кроз Анин текст. Њихова расположења и личност се мењају неминовно. Све су нервознији, напетији, улазе у конфликте. Психолози сматрају да је то све нормално. Подсећа ли те то на најновије лудости доконог савременог човека? Образложи.“
    Они су били све нервознији,напетији у већем страху да ће неко да им закуца на врата,одведе их и убије.. Мислим да је то нормално јер су они све више времена проводили у скровишту.. у стрепњи да ће неко да дође. Сада се и у једној нормалној породици све то дешава,иако не воде живот какав су они водили. Мислим да кад би људи само мало размислили,више ценили живот и мање се нервирали.

  4. 7. јуна 2011. у 20:29

    1.Док сам читала овај дневник у неким тренутцима осећала сам се тужно.Имала сам осећај да сам ја Ана Франк,стављала сам се на њено место и схватила да трба ценити оно што имаш, пре свега слободу.
    2.Све те проблеме што је имала Ана Франка, имам и ја.Неке тајне не могу да кажем мами па говорим другарици.Са братом се увек свађам и имам осећај да њега сви више воле од мене.Све што он уради то ме на неки начин нервира.
    3.„Покушавам се свему смијати,јер не желим да виде моје невоље..Не једанпут, након, низа незаслужених грдњи, планула сам на маму:“Ионако ме се не тиче што говориш…Остави ме на миру:ионако сам безнадежан случај. Наравно, онда ми кажу да сам сурова и дословце ме занемарују два дана, а онда, одједном све је заборављено, и поново се са мном поступа као и са свима осталима. “Дешавало ми се да имам овакве и сличне испаде после којих се понекад кајем иако никада нисам имала такав живот.
    4.Ана почиње да пише зато што је затворена и нема коме да говори своје тајне, мисли, осећања. Нема своју најбољу другарицу па ју је измислила и њој говори све што мисли, осећа и запажа.
    5.Пошто је стално брбљала наставник јој је дао састава на теме:“Брбљивица, Ква, ква, ква ,реце госпа квакалица. „На те теме је радо писала и орасположавала наставника и остале ђаке.
    6.Допало ми се то што је Ана паметна девојчица. Свој новац није потрошила на неке глупости, него је купила њигу. Кад добијем паре за рођендан увек купим нешто корисно што ће ми требати.
    7.Јевреји нису смели да возе аутомобиле,всвоје бициклове су морали ређати. Смели су да купују само у „Јевреском дућану, и то од три до пет сати. Њихова права била су строго ограничена.
    8.Мислим да некога мораш добро да упознаш да би истински знао каква је особа. Наравно свиђа ми се и Анино мишљење.
    9.Ану и њену сестру подучавао је њихов отац. Биле су веома паметне, образоване и културне.Ана је јако волела да чита књиге, пише саставе. Имала је веома лепе реченице за разлику од данашње деце, а није ни упола имала услове као данашња омладина.
    10.Ана је читала јако занимљиве, озбиљне књиге.Искрено о књигама мислим да су добре, поучне у стресним ситуацијама опусте човека и дају му снагу.
    11.У неким ситуацијама треба знати шта доноси живот,а у неким не. Кад сам била мала и кад сам тек сазнала ста значи умрети плакала сам сваки дан.Бојала сам се да не умрем сад, сутра, било када. Нисам схватала значење те речи. Наравно, оне лепе ствари које те чекају треба знати и ценити их баш зато што свачији живот има крај.
    12.Веоам ми се свиђа Анино мишљење, јер нису само политичари криви за ратовање, криви су и несложни људи, јер они бирају политичаре и навијају за њих и слепо им верују.
    13.Некада су људи имали велики проблем – рат. Данас мржња, конфликти, несугласице, свађе у свету представљају мале ратове сваки дан! Мржња се јавља из дана у дан у све већи и већим количинама, свађе су уобичајене и ко се боље свађа и вређа сматра се успешним.

  5. 10. јуна 2011. у 18:50

    1.Веома ми се свиђају идеје Аниног професора који је Ани за домаћи задатак давао да пише саставе као на пример ква, ква , ква рече госпа квакалица или брбљавица. То ми се веома допада јер јој је наставник дао примерену и занимљиву казну, а потом је Ана тим саставима засмејавала и себе а и цео разред… Тако су чували ведар дух и добру дисциплину истовремено.

  6. 10. јуна 2011. у 19:45

    2. То што је Ана од новца који је добила за рођендан купила књигу веома ми се допада. Није потрошила новац на разне глупости : слаткише, играчке и разне ствари које су друга деца куповала, већ је одлучно од тог новца купила књигу. Ја веома волим да читам и када за рођендан добијем новац потрошим га за неку стварчицу која ми у животу може затребати као што је књига…
    3.Ана је током писања имала неке дане када је била тужна, уплашена, заљубљена, разочарана…Некад имам осећај да и ја а и она имамо исти живот, иако ја живим на слободи. Унеким тренутцима је од свих била остављена, сви су се бавили другим стварима, а на њу нико ње обраћао пажњу. То се многу пута деси и мени, чини ми се да сам некад једноставно избачена из свакодневног врћења света – свет се врти без мене,а ја стојим, и то ме понекад љути, понекад растужује. Једном сам се посвађала са родитељима. Рекла сам им да се све врти око моје сетре, а мене су запоставили и да то није у реду. Мама ме упита како сам то могла рећи и много пута ми каже да их својим речима повредим. Да бих задржала свој понос, окренем главу и одем. И ја сам као Ана некад била уплашена а и заљубљена наравно.Чини ми се да је мој и Анин живот веома сличан, иако мени не прети смртна опасност. Слично нам је и то што и ја водим свој дневник као и Ана.
    4.Заљубљеност, страх и понос су проблеми моје генерације.Сви смо заљубљени некад се правимо важни , некада смо уплашени, а некада имамо свој понос који нећемо да погазимо.
    5. Подржавам Анине речи да се са неком особом прво мораш посвађати да би сазнао његов карактер.Јер кад се са неком особом посвађаш у свађи видиш какав је он човек и какав је у души, како се односи према теби, шта стварно мисли и да ли може да опрости и буде зрео за пријатељство.
    6. Анино писање и писање деце овог времена се знатно разликује. Ани је кретање било ограничено јер није смела да се креће, а не што је била на компјутеру, интернету и испред телевизора као данашња деца. Данашња деца углавном и не воде своје дневнике, али ипак она деца која их воде немају баш занимљив живот. Свакодневно у дневник пишу: посвађала сам се са овим па са оним, сморио ме, цео дан сам на тв гледала серије, цео дан сам била на фб, преспавала сам цео дан и… То су углавном ствари које деца нашег доба пишу у своје дневнике. Наш живот се темељи на лажима, интернету, и телевизији.
    7. Ану процењујем као доброг читаоца. Читала је веома лепе и занимљиве књиге које су у главном биле почцне. Види се да је много волела да чита књиге које би јој помогле у животу када би јој затребало. И ја стално долазим у библиотеку, чцитам поучне и духовите књиге. Читам их јер знам да ће ми некада затребати у животу. Веома ми се свиђа пословица „Без књиге нема науке“ јер је истинита и без књиге ми би били људи који о себи, свом пореклу и свету не знају ништа.
    8. Ратно профитерство је кад неко ратује, а други од тог рата вара народ и зарађује новац на туђој муци. Ратне профитере треба казнити. То није у природи сваког човека у рату, него проклетог и себичног човека.
    9.Госпођа Ван Дан није у праву. Ако неко жели да сазна области које припадају старијима то је сасвим у реду. Неко можда жели да сазна шта ће му се десити кад одрасте и иако га то стварно занима то треба и да уради. Кад Ана одрасте и када је задеси неки проблем лако ће га решити јер га је већ прочитала у књизи и нашла решење за њега. Неко воли да зна шта ће му се десити кад одрасте и зато не подржавам речи госпође Ван Дан. Области за старије треба истраживати јер нам могу помоћи у животу.
    10.Ана и њена сестра су и у тешким условима успеле да уче и употпуњују знање. Помагале су једна другој колико су могле и знале и насупрот тим страшним условима оне су заједно стицале знање.Данашњи тинејџер не би поступио као оне, бацио би књиге и бавио би се другим стварима. Можда би једва чекали да се то деси да не би морали да уче.

  7. Дејана Шимуновић
    11. јуна 2011. у 15:47

    Иза Ане је остао само тај дневник у коме шеснаестогодишња девојчица описује тешке године свог живота и живота своје породице. Она је свој дневник водила као серију писама измишљеној другарици Кети. До последњег реда њеног дневника она је била убеђена да ће се све добро завршити. Ана је са породицом провела скоро две године скривена у тајном поткровљу једне куће у Амстердаму док није стигла немачка патрола којој је „откуцано“ где се они налазе и одвела их у логор. Из логора се вратио само отац Ото који је објавио ћеркин дневник.

    • 12. јуна 2011. у 11:52

      Дејана, ти ниси одговорила ни на једно питање које од тебе захтева да размислиш о књизи. Само се препричала оно што је већ о књизи у уводу написано. Покушај убудуће да размишљаш о постављеним проблемима и да књигу тумачиш!

  8. Aлександра Бајић
    11. јуна 2011. у 17:38

    Ана Франк је једна девојчица која је претрпела многе муке у рату. Док сам читала књигу , била сам некако уплашена, и сажаљевала сам је. Књига ми се заиста свиђа ,. Претрпела је многе муке у влажној соби у којој су се скривали за време рата. Нажалост нашли су све чланове њене породице и све су их одвели у концетрациони логор Берген Белсен. После тога Ана, њена мама и сестра умрле су изненада од тифуса.

  9. Филип Нађ
    13. јуна 2011. у 12:07

    Ана Франк је почела да води дневник ѕато што је осећала да може само њему да се повери, да може само нјему да открије шта осећа. Није желела да уѕрујава остале људе који су били у склоништу.
    Дневнику је поверавала све своје тајне и осећања ѕато сто је била убеђена да и он осећа исто што и она. Ана је претрпела многе муке у склоништу, док нису нашли све чланове њене породице. Док сам читао књигу, на неки начин ми је било жао јадне девојчице која је, умсето да лепо проведе своје детињство, проводила дане у влажној и хладној соби.

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: