Почетак > V разред > Бон-тон

Бон-тон

Јасминка Петровић: Бон-тон

Београд, Креативни центар, 2008.

Сам наслов сугерише нам нешто веома познато. Често одмахнемо главом уз констатацију: Шта ће то мени, па ја све то знам! Можда је и тако, али свако од нас се понекад нашао у ситуацији да баш није знао како да поступи, а било му је стало да остави најбољи утисак. Можда баш због тога није лоше да се бонтону враћамо с времена на време, и откривамо заборављено. Бонтон је реч француског порекла и значи добро понашање, али Французи за ту исту реч кажу и умети живети. Међутим, у мору књига које нас уче како да се исправно понашамо ми смо за вас изабрали наручито занимљиву. Све вам је јасно ако кажем Јасминка Петровић. Све књиге ове књижевнице су на листама најчитанијих књига  у библиотекама. Праве се спискови да би се прочитало: Кажи тети Добар дан, Секс за почетнике, Школа-без длаке на језику, Ово је најстрашнији дан у мом животу... Ко је Јасминка Петровић? Рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. За своје књиге добила је неколико награда. Можда је њена тајна у разумевању дечијих потреба и хумору којег прате исто тако успешне илустрације. Књига Бонтон ни најмање не заостаје ни духовитим текстом ни илустрацијама за осталим њеним књигама, али ипак нас на ненаметљив начин учи. Открива нам да поштовање другог јесте важно, а да се оно огледа најпре  при понашању у различитим ситуацијама. Бонтон нас зато саветује како да се понашамо за столом, у школи, у гостима, изласку… Поуке се ређају кроз примере чланова породице Простић и Финић. Уживање је истраживати како су се понашали у одређеним ситуацијама.

Задатак

Ваш задатак је да на тему Изгубљена књига сачините драмски текст (текст по улогама) и покажате ваше умеће добре комуникације, сарадње, зашто не и духовитости.

Advertisements
Категорије:V разред
  1. Магдалена
    23. маја 2011. у 10:53

    Изгубљена књига
    Ликови: Јована, Данко, Библиотекарка, Милица, Соња.

    Учионица

    Данко: Јована, хајде да идемо на игралиште, сви су већ тамо!
    Јована: Супер, али само да одем до библиотеке.

    Библиотека

    Јована: Добар дан.
    Библиотекарка: Добар дан, Јована. Могу ли некако да ти помогнем?
    Јована: Хтела сам ону књигу, коју сам Вас замолила да ми сачувате кад Соња врати.
    Библиотекарка: Ево, ту је. Данас је баш Соња вратила. Знаш шта треба да радиш…
    ( Јована се потписује на картон и пружа га библиотекарки ).
    Јована: Како да не. Хвала Вам. Видимо се. Довиђења.
    Библиотекарка: Довиђења, Јована.

    Учионица

    Соња: Хајде, Јована. Сви су већ изашли. Стигла је и наставница физичког.
    Данко: Ајде! Где си до сада? Спакуј ствари у торбу, и крећемо. ( Обраћа се Јовани ).
    Јована: Милице, шта ти радиш ту? Ниси са осталима?
    Милица: Не, ја сам редар, а и не радим физичко.
    Соња: Ајде! Где сте?
    Милица: Види, заборавила је књигу. ( Гледа књигу на Јованином столу и узима је у руке ). Даћу јој после часа, кад кренемо кући.

    Школско двориште

    Милица: Соња, где је Јована?
    Соња: Она је већ отишла са Данком. Не знаш шта си пропустила! Јована је дала завршни ударац. Захваљујући њој победили смо осмаке.
    Милица: Супер. Ајде, видимо се. Ћао.
    Соња: Ћао!
    Јована у својој соби

    Јована: Стварно је био супер дан у школи. Немам много ни за домаћи, имаћу времена да читам. Дуго сам чекала свој ред на ову књигу. Идем одмах мало да читам, касније ћу да учим. ( Отвара торбу и тражи књигу). Књига ми је у торби…Где ми је књига? Није ту. Немогуће! Ставила сам је сигурно у торбу. Ајде да погледам још једном. Нема је. Шта ако сам је изгубила? Шта ћу сад? Шта ћу рећи библиотекарки? Јао, Боже! Где је?

    Милица у својој соби

    Милица: (Узима телефон и позива Јовану). Хало. Добар дан. Овде Милица. Требала би ми Јована.
    Јована: Здраво Милице, ја сам.
    Милица: Здраво Јована. Шта радиш?
    Јована: Лудим. Лепо лудим. Замисли нема ми нигде књиге из библиотеке. Убићу се! Шта ћу сада?
    Милица: Хеј, можда имам решење за твој проблем.
    Јована: Шалиш се. Стварно!?
    Милица: Књигу си заборавила у школи, ја сам је понела, зато ти се и јављам.
    Јована: Јупи! Милице, ти си царица. Хвала ти до неба! Шта бих ја без тебе!
    Милица: Добро је што сам је ја пронашла, можда се то не би тако добро завршило да је књигу пронашао неко други.
    Јована: Хвала ти, Милице. Ово ми је да научим да се књиге морају чувати. Замисли да сам је стварно изгубила!? Одсад ћу водити више рачуна. Научила сам лекцију да се журбом ништа не постиже, а последице могу бити грозне.
    Милица: Знам да јеси. Хеј, идемо касније на игралиште? Чула сам за твој успех данас.
    Јована: Само без журбе!

    Библиотечка секција VIII-3

  1. No trackbacks yet.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: