Аги и Ема

Игор Коларов: Аги и Ема

Београд, Завод за уџбенике, 2006.

Аги је усамљен деветогодишњак чији родитељи никад немају времена за њега. Препуштен је сам себи до те мере да родитељe види само на фотографијама. Живи у Улици Храстова. Породица се често сели тако да Аги не успева да стекне пријaтеље и научи како да се опходи према људима. Мама и тата су презапослени, тако да је најчешће  сам.  Има ујака који воли много да спава и повремено их посећује. Деца из школе и краја га не прихватају. Одбачен је  и усамљен. Његов живот се променио кад је упозно Ему, живахну и необичну стару госпођу.  Ема је ведра и радознала старица која разуме Агијеву усамљеност и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније-потпуно пријатељство.
 Она живи у старој , расклиманој кући,  коју је Аги назвао Зачарани замак. На врло креативан и маштовит начин она  Агија изводи  из света самоће и уводи га у занимљив свет маште. Видео сам мачку са два тела,  рекао је Аги. Али његову маму то нимало не занима. Она одбацује ту тему као глупост, али за Ему то никако није глупост.  Она креће с њим у даље маштање не би ли га заинтересовала и учинила срећним. 

Једна вест дошла је до Агија. Лоша вест! Његови родитељи се поново селе. Аги је знао шта следи. Тежак и болан растанак с особом која му је била једини и прави пријатељ, коју је заволео… С Емом. Истог тренутка обузела га је туга и плач. Самоћа, туга, одбаченост, бес… Све се спојило. Аги је плакао седећи поред ормара са ципелама.

Доселио се у ново место. Његова осећања остала су иста. Недостајала му је Ема… Али ускоро ствари су се побољшале. Ема је одлучила да купи нову кућу у Агијевом комшилику, да би  наставили дружење. Убрзо, Аги сазнаје за дивну вест у коју није могао да поверује. Након дужег времена на Агијевом лицу појавио се осмех. Овог пута његовој срећи није било краја. Његов осмех увек је био ту. Тако су Аги и Ема створили свој чаробни свет, у којем Аги никад неће бити тужан и усамљен.

                                                                                                                                                                                       Данијела Врсајков

Задатак

Овај приказ књиге написала је Данијела, једна од ученица која је похађала библиотечку секцију. Њој је ова књига једна од омиљених. Осим што је уживала док је читала, погледала је и истоимени филм, и поручује вам да јој се и он допао. Међутим, највећи утисак на њу оставиле су  реченице из  књиге које су праве мале мудрости о животу.  Ваш задатак је да откријете  шта је то посебно у њима, и да нам објасните како сте их ви разумели.

    Неке од најлепших изрека из ромна  “Аги и Ема” :

• Аги је приметио да расте на сасвим другачји начин од својих школских другова. Уреду. Носио је исту величину мајица и ципела као и прошле године. Али све оно што су га учили у школи, или је чуо од одраслих који су га вежбали како да буде фин, нормалан дечак, постајало му је тесно и мало.
• Ема је једном рекла: Чак и када бих знао сва правила на свету, о томе како живети, твој живот би нашао начин да се прелије изван тих оквира и спусти у тебе тајну која те начини толико лепим. Живот је нешто што у почетку не може да се разуме, а касније још мање.
• Аги је рекао: Ема је океан.

Бон-тон

Јасминка Петровић: Бон-тон

Београд, Креативни центар, 2008.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Сам наслов сугерише нам нешто веома познато. Често одмахнемо главом уз констатацију: Шта ће то мени, па ја све то знам! Можда је и тако, али свако од нас се понекад нашао у ситуацији да баш није знао како да поступи, а било му је стало да остави најбољи утисак. Можда баш због тога није лоше да се бонтону враћамо с времена на време, и откривамо заборављено. Бонтон је реч француског порекла и значи добро понашање, али Французи за ту исту реч кажу и умети живети. Међутим, у мору књига које нас уче како да се исправно понашамо ми смо за вас изабрали наручито занимљиву. Све вам је јасно ако кажем Јасминка Петровић. Све књиге ове књижевнице су на листама најчитанијих књига  у библиотекама. Праве се спискови да би се прочитало: Кажи тети Добар дан, Секс за почетнике, Школа-без длаке на језику, Ово је најстрашнији дан у мом животу... Ко је Јасминка Петровић? Рођена је 1960. године у Београду. Студирала је шпански језик и књижевност. Бавила се маркетингом и новинарством. За своје књиге добила је неколико награда. Можда је њена тајна у разумевању дечијих потреба и хумору којег прате исто тако успешне илустрације. Књига Бонтон ни најмање не заостаје ни духовитим текстом ни илустрацијама за осталим њеним књигама, али ипак нас на ненаметљив начин учи. Открива нам да поштовање другог јесте важно, а да се оно огледа најпре  при понашању у различитим ситуацијама. Бонтон нас зато саветује како да се понашамо за столом, у школи, у гостима, изласку… Поуке се ређају кроз примере чланова породице Простић и Финић. Уживање је истраживати како су се понашали у одређеним ситуацијама.

Задатак

Ваш задатак је да на тему Изгубљена књига сачините драмски текст (текст по улогама) и покажате ваше умеће добре комуникације, сарадње, зашто не и духовитости.

Ниси ти више мали (поема)

Матија Бећковић: Ниси ти више мали

Београд, БИГЗ, 1997.

 .

Преузми и прочитај: Ниси_ти_више_мали_Матија_Бећковић

 .

Кад је песма дуга и има некакву радњу зовемо је поемом. Ниси ти више мали је поема Матије Бећковића. Она не садржи радњу коју бисмо могли препричати, али тачно можемо замислити сутуације у којима се јунаку поеме изговарају забране. Е, зато је то, ипак, поема. И то педагошка поема. Педагогија се бави наставом и васпитањем, па зато кажемо да је то педагошка поема. Матија Бећковић је није писао за децу, али је ви, засигурно разумете. Претпостављате да је он јунак поеме, кога су васпитали на начин приказан у поеми. Ти сигурно мислиш како је то васпитање сурово и неправедно, али Матија је и дан-данас жив, ништа му не фали, увек је ведар и расположен и највише од свега воли да се сети свог детињства. Хм, како то да објаснимо?

Да проверите колико сте је разумели, одговорите на неке од следећих проблема.

Како је васпитан јунак поеме? Који период живота јунака је у поеми представљен, али добро пази при одговору и докажи своју тврдњу самим текстом поеме! Које се од животних ситуација из поеме и теби дешавају? Када и ти добијаш или си добијао сличне забране и поуке одраслих?  Ако баш ниједну забрану ниси чуо ни доживео у свом младом животу, ти прочитај поему мами, тати, деди или баби, па питај њих јесу ли им ситуације познате. Нека ти испричају како су њих васпитавали, па то пренеси, а сам напиши шта мислиш о таквом васпитању.

Ево још једног проблема. Сигурно би волео/ла да се према теби увек понашају као према одраслом, да те саслушају, поштују твоје речи, мишљење и жеље. Зашто ти онда смета начин васпитања детета коме стално говоре да није више мали? Да ли би заиста желео да те третирају као одраслог?

 

Покондирена тиква

  

Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква

 (разна издања)

.

Преузми и прочитај електронску верзију: Pokondirena tikva

 .

Јован Стерија Поповић је живео и радио у првој половини деветнаестог века. Рођен је у Вршцу 1806.године од оца Грка и мајке Српкиње. Још као дете због слабог телесног састава и крхког здравља, био је искључен из плахих дечијих игара. Био је стално уз мајку, са урођеним посматрачким даром.  Када му је мајка напрасно преминула, Стерија је морао да издржи велику борбу са оцем око даљег школовања. Ишао је у гимназију у Сремским Карловцима, а затим у Темишвару и Пешти.

За време похађања школе у Пешти, Стерија је имао прилике да у једном немачком позоришту види класике и најбоље глумце целе Мађарске. То је на њега оставило велики утисак.

Једно време Стерија је био приватни наставник и адвокат у родном месту док није позван да дође у Крагујевац  да буде професор на Лицеју. Након Лицеја је постао начелник Министарства просвете (од 1842.), и на том положају, у току осам година, био главни организатор српске средњошколске наставе и један од оснивача Ученог српског друштва. Покренуо је иницијативу за оснивање Академије наука, Народне библиотеке и Народног музеја. Учествовао је у организовању првог београдског театра  који је 1841. отворен његовом трагедијом „Смрт Стефана Дечанског“. Од 1848. је живео у Вршцу, усамљен и разочаран. Ту је и умро 1856.

Пошто је живео у време када и Вук Караџић, имао је прилике да се као интелектуалац и образован човек изјасни о Вуковој реформи језика. Био је убеђени противник Вуковог настојања да народни језик уђе у основицу српског књижевног језика, мада у својим драмама, природно – због карактеризације ликова, користи народни језик.

У комедији, он је надмашио све оно што је у српској књижевности створено пре њега, и до данас остао најбољи српски комедиограф. Он је писац са већом књижевном културом; он зна за класичне узоре у страним књижевностима и први почиње да разумно, објективно и критички посматра и слика савремени живот српског друштва. По својој природи он је био предодређен само за чисто интелектуална стварања, зато је он само у комедији дао пуну меру.  Његове комедије су најчешће оштра сатира (погледај опширније о сатири у делу о Радоју Домановићу и његовим сатирама) изопачених карактера и нарави.

Главна јунакиња комедије “Покондирена тиква” је Фема, жена опанчара. Када јој је муж умро, одлучила је да живи по моди. Помодарство је било честа појава у грађанском друштву Војводине почетком 19.века. Чини ли вам се да је било присутно само тада? Да се вратимо на нашу тему: елем, такво грађанско друштво се богатило и почело да се преко сваке мере поводи за туђим утицајима. Циљ му је био да опонаша високе бечке и париске кругове у говору, одевању и понашању. Стерија и други наши писци у својим делима су исмевали ту појаву.

Како тумачите немачку народну пословицу: “Где је мода врлина, тамо врлина није у моди”? Стеријине драме су дидактичке (поучне), са коментарима. Шта сте од тога препознали у овој драми?  У већини његових комедија откривамо моралну драму у којој главну улогу играју заблудела личност, варалица и исцелитељ. Ко би то био у овој комедији и зашто? Шта мислите, ком лику је Стерија подарио своје речи?

Упореди Стерију и Стевана Сремца. Која свештеничка породица је била ноблес, а која је више волела своје национално порекло? Како су се обојица писаца обрачунала са ноблесима?

Погледај како је Стеријина драма подељена. Навикао си да то буду чинови и сцене, а како Стерија именију делове драме? Који су ти изрази ближи и зашто и да ли разумеш значење термина које користи Стерија?

Д а ли његова драма има срећан крај? Објасни.

Препознајеш ли данас Ружичиће и Феме у погледу скрнављења свог језика? Где их срећеш? Како се понашају?

 

Прва љубав

Беверли Клири: Прва љубав

Плава птица, књига 53, Београд, 1980.

.

Ко год да се одлучи да чита ову књигу, сигурно ће бити одушевљен! Без изузетка. Наслов ће привући сентименталну и нежну душу. И добиће оно што његова душа иште. Наиме, све је романтично и суптилно што је у вези са овом књигом. Укуцате ли име њеног писца у Гугл претраживач, приказаће вам се слике мало већ окрзане, али сачуване књиге. Схватићете да је не можете нигде набавити у бљештећем, модерном издању, него је она раритет! А о цени да не причамо! Замислите, можете да је добијете за 200 или 250 динара!

Отворите ли ову књигу тражећи њен сажетак, нова романтика: “Стрепње и радости младалачког доба, и рађање најдубљих осећања у два млада бића”.

Два млада бића, Џејн Парди и Стен Крендал, петнаестогодишњаци доживљавају откровење прве љубави. Срећу се случајно, неспретно и упечатљиво. Код куће размишљају једно о другом и желе да се боље упознају. Џејн, ћерка јединица, покушава да “измигољи” контроли родитеља који нису превише строги, али воле да знају све што се дешава њиховој ћерки. Ту је и њена најбоља другарица Џули и наравно, Марси, девојка која уноси живост у радњи и благи немир у Џејнину душу… И све остало што већ знате, доживели сте или маштате да доживите.

Прочитали сте најаву за књигу. Слажете ли се са мишљењем о књизи? Какви су ваши утисци? Објасните.

Ова књига је написана пре више деценија. Чини ли вам се да је и данас актуелна (да није застарела)? Покушај да објасниш, уколико приметиш да није, у чему је суштинска разлика.

Да ли се однос родитеља према изласцима данас променио у односу на став Џејниних родитеља? Како их доживљавате из данашње визуре?

Шта је за вас (у вашим годинама) идеалан излазак?

У овој књизи је сасвим нормално да петнаестогодишњаци зарађују џепарац радећи разне ситне послове (чување деце, развожење псеће хране…). Шта мислиш о томе?

Тинејџери, јунаци овог романа, немају у свом речнику жаргонизама, псовки, кованица туђег језика. Да ли бисте волели да је и данас тако или сматрате да је начин на који ви комуницирате бољи? Објасните.

Да ли је књига реално представила један део живота тинејџера? Зашто?

Покушај да напишеш наставак ове приче. Не чини ли вам се да списатељица позива читаоце да књигу допишу маштом?

Аутобиографија, Нушић

Бранислав Нушић: Аутибиографија

Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.

 .

Електронско издање, за читање на мрежи:

http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/detail-item_id-39#book 

или: Branislav Nusic – Autobiografija 

.

За сваку књигу најбитнији је њен писац. Писац ове књиге познати је комедиограф. Комедиограф није глумац који глуми у комичним ситуацијама, то је комичар. Комедиограф је писац који пише комедије, врсту драме са много хумора. Тај наш познати комедиограф написао је читав низ комедија, у којима је на комичан начин критиковао наше нарави и раскринкао многе ситуације у којима се наш човек налази и на одређен начин понаша. Писао је он и песме, једну љубавну и једну стиричну (комична песма која критикује људе и појаве). Како сам писац каже, због обе песме је патио. Због љубави знате шта значи патити, а због сатиричне песме доспео је у затвор јер је у њој критиковао и самог краља, који је владао у време Нушићевог живота. То је био разлог што Нушић више није писао песме – доносиле су му много бола, па је прешао на комедије. У комедијима је Нушић такође био критичан, али се људи много смеју комедијама, па су му лакше опраштали и то што их критикује. Био је врло успешан комедиограф, па је постао и директор једног позоришта.  Када је требало да, као директор позоришта, одобри постављање на сцену своје комедије Сумњиво лице, коју ћете ви читати као обавезну лектиру у 7. разреду, он ју је забранио. Шта мислите због чега? Није му се опет седело у затвору. Тако је он постао једини српски писац који је забранио самог себе, тј. своје дело. Необично и смешно, зар не?

Једнако необично и духовото је и Нушићевоа Аутобиографија. У њој Нушић пише о свом животу од рођења до женидбе. Иако је његова аутобиографија пуна хумора, не кажемо да је то комедија, јер није драма, него да је духовита и комична. Али, у њој је, ипак, све истинито, само испричано на шаљив начин. У њој се Нушић не подсмева и не критикује само друге, него се шали и на свој рачун. За тебе ће Аутобиографија бити посебно лепа и занимљова, али и поучна, у деловима где говори о свом школовању, јер ћеш имати прилику да упоредиш његов начин школовања и свој.

Обично нам све што је из прошлости школе прикажу као мрачно и строго. Нушић не чини то. Он нам и те строге и другачије навике приказује ведро. Ту ведрину појачавају и илустрације у књизи. Зато је овде илустратор други важан аутор књиге, а зове се Младен Анђелковић. Његове илустрације следе тон књиге: и поучне су и духовите, и нежне и смешне. Током читања обратите пажњу на илустрације и образложите колико оне одговарају тексту, колико добро илуструју аутобиграфску причу. Рецимо, уз последњу причу брак, илустратор је ставио илустрацију која имитира фотографију младе и младожење. Млада има сукњу на цветове, али и тапети на зиду иза њих, у позадини, имају исте такве цветове. Могли бисмо по илустрацији и по томе што је ту крај књиге да закључимо како су све Нушићеве невоље прошле и да му је, откако се оженио, све лепо као цвеће. Али, наш народ каже У браку ником не цветају руже, и ти цветови сада добијају сасвим другачије значење и поручују нешто друго. Тако је порука последње приче да ни брак није без невоља, али су оне, вероватно, другачије природе.

Твој задатак, након читања књиге, јесте да упоредиш начин школовања из времена кад је Нушић био дете и твоје данашње школовање. Боље него у уџбеницима историје и историјским читанкама сазнаћеш и описати како се  Нушић школовао, које предмете је имао и како су се они звали, какву наставну опрему су користили, како су се наставници опходили према ђацима, колико је школовање трајало, шта је било строго забрањено… Упореди та сазнања са својим школовањем, образалажући шта је, по твом мишљењу, било некада боље него данас, шта је данас боље, а шта је исто и данас и некада. Опишите и илустрације уз делове прича које наводите: колико су успешне и шта је на њима представљено.

 

Магареће године

Бранко Ћопић: Магареће године

било које издање

____________________________________________________________

 .

Прочитај електронско издање: Branko Copic – Magarece godine

 .

Много је деце која су ускраћена ако не прочитају ову књигу. Књига која обележава детињство и учи читаоце вредностима за цели живот. Нема детета које о Бранку Ћопићу не зна бар нешто, али подсећања ради, може се увек погледати Википедијина страна.

Још једна група дечака која се памти. Тема је искрени свет дечака с почетка 20. века који се са светом упознају у оближњем граду Бихаћу, у конвикту или интернату. Град је близу родног села, али је за дечаке далеко, далеко од родног села и најмилијих.

На почетку писац говори са нескривеном тугом:

„Било је то петог новембра 1942. године.

У сам сутон зауставих се пред одавна невиђеном, а тако знаном зградом. Интернат је ћутао, мрачан и пуст, полупаних прозора. А како је некад врио и тутњао од жагора, вике и неуморне ђачке трке!

Гдје ли сте сад, негдашњи моји другови? Гдје си, Крсто „Буво”, Хамиде „Русу”, Дуле Дабићу „Хајдуче”? Зашто се не јавите старом другу? Доста смо хљеба заједно појели, извукли море казни, наскитали се, напричали, наиграли. Гдје ли сте то отишли, какве ли вас игре одвукоше да ме више не чујете?

Тишина. Нико не одговара, ћути интернат, изрешетан, мрачан и пуст.

И те вечери, петог новембра 1942, ја се пред опустјелим замрлим интернатом зарекох да ћу једног дана испричати најмилије успомене из својих ђачких дана”.

И тако је настао овај роман… И води читаоце у свет детињства, безбрижних догађаја, вечних сећања…

У интернат су долазили углавном дечаци из сиромашних породица, али им није недостајао богати дух и спремност на шалу и смех. Био је тежак само први дан, дан одласка од куће: „Гимназијалац! Слаба утјеха. Далеко од свог села, од куће, од мајке! Можда их више никад нећу видјети! На ту помисао незадрживо ми линуше сузе, бујне, четвероструке, просто да прецркнем”.

Права порука овог романа можда је сажета баш у изреци: Младост – лудост! Весели дечаци муче муку с проблемима примереним њиховим годинама, а с друге стране, показују неочекивану зрелост. Довољно су зрели да заштите своја права борбом против префекта, суровог и злог према њима, на пример.

Сваки дечак је понаособ занимљив и другачији.  Свих њих се писац сећа, за сваког од њих везује сијасет догодовштина и осећања. На пример, о Дулету Дабићу Хајдуку, од милоште званом Де-Де-Ха, каже да је у конвикту кружила песма:

Колико је у години дана,

толико сам откључао ормана.

Колико је на кокошки пера,

толико сам покрао кофера.

Колико је Срба и Хрвата,

толико сам провалио врата.

Једини кофер који је у конвикту био откључан и у који Дуле готово није ни завирио, то је био његов сиротињски кофер, без браве, готово празан. Оно ствари што је имао, све је држао у ладици свога стола, у учионици: пар веша, двоје чарапе, пешкир и мало школског прибора.

Верна пратиља њихових дечачких дана била је злогласна ЦРНА КЊИГА:

„Какви ли су, у ствари, изгледали ти наши велики гријеси и преступи због којих смо тако сурово кажњавани, да остајемо без хране и шетње, онога што је дјетету најпотребније, може се добро видјети из њиховог пописа у црној књизи.

Ево, на примјер, шта је записано само једног дана, у току нашег двочасовног учења:

-        Крсто Бабић провлачио се испод стола.

-        Баја ловио муве и бекељио се на сијалицу.

-        Дуле Дабић вадио нож на Бају.

-        Хамид се боцкао оловком и протурао цедуљице.

-        Гојко Цукан заспао над књигом.

-        Милан Снашица везао Гојка за ногу од стола.

Бобо Гица, Смрдоња – јасна обележја дечака супротних нашој веселој дружини. Шта са њима?! Занимљиво је прочитати како се ваља носити и са оваквима.

Долазак близанаца, браће Мандић, Ранка и Бранка, убрзао је одлуку о отпору према префекту и црној књизи. Читава акција, договори, узроци и последице…

Какав би то свет детињства био да нема љубави, ђачких споменара…

♥      ♥      ♥      ♥      ♥

И тако у недоглед! Много је догађаја којима се читаоци стално враћају… И уче… Нико не може оспорити васпитни карактер ове књиге, мада је први утисак да читаоцима нуди само смех. Упоредимо ли јунаке ове књиге и њихове доживљаје са временом садашњим и нама самима, отварају нам се теме за бројна размишљања:

• Упореди детињство ових дечака са својим, своје несташлуке са несташлуцима ове занимљиве групе дечака. Колико уопште има сличности? Да ли знаш разлоге за то?
• Да ли је новац суштински битан? Колико је богатство живљења зависно од новцца? Сети се делова књиге где се јасно види да је новац најважнији.
• Познајеш ли децу налик Боби Гици и Смрдоњи? Имају ли они неке посебне надимке? Какав је твој однос и однос друге деце према таквима?
• Сигурно познајеш неке близанце. Сети се неке занимљиве догодовштине у вези са њима. Можеш ли их упоредити са браћом Мандић?
• Одувек су незаобилазне у животу деце похвала и казна. У књизи смо се упознали са казном и чувеном црном књигом. Како функционише похвала и казна у твом доживљају школских дана? Упоређујући са књигом, које је твоје размишљање по том питању?
• Споменари постоје одвајкада. „Ко се воли, тај се пише”. Какво је твоје искуство са споменарима? Да ли уопште постоје данас? Представљају ли суму преписаних изрека и стихова или су производ личнох стваралачког духа власника и оних који се уписују?

Много је питања, заиста. Верујем да ћете се  након читања сетити и ви многих. Ко зна у ком ће правцу ВАС одвести размишљања. Поделите их са нама.

Срдачан поздрав!

Наставница Силвана

Мој дека је био трешња

Анђела Нанети: Мој дека је био трешња

 Београд, Креативни центар, 2007.

.

Анђела Нанети је италијански писац. Рођена je у Болоњи 1943. године. Предавала је у гимназијама у том граду. Годинама се бави писањем за децу. Њена прва књига „Адалбертова сећања“ (1984) објављена је на више језика и привукла је велику пажњу јер се бави занимљивим темама.Објавила је јос 12 књига. Роман „Мој дека је био трешња“ објавњен је 1998. године. Добио је више значајних награда.

Главни јунак овог романа је дечак Тонино. Када је имао четири године, он је имао четворо веома битних људи: баку и деку у граду, и баку и деку на селу. Бака и дека из града звали су се Луиђи и Антонијета и личили су на све њуде из града. Бака и дека са села звали су се Отавијано и Теодолинда и нису личили ни на кога. Били су оригинални и веома привржени дечаку.

Дечак прича веома лепу и топлу причу о свом одрастању на селу уз баку и деку. Из његове приче можемо научити колико је важно сачувати успомене из детињства. Књига се бави и савременим темама јер говори о потреби очувања природе и повезаности човека с њом.

Задатак

За ову књигу су чланови једног дечјег жирија рекли да „није као друге-то је посебна књига…“

Због чега је, по твом мишљењу ова књига посебна?

Приче из давнине

Ивана Брлић Мажуранић: Приче из давнине 

било које издање

.

Преузми и прочитај књигу у електронској верзији: Ivana Brlic Mazuranic – Price iz davnine

.

.

Писање бајки Ивана Брлић-Мажуранић (1874-1938) схватила је као дужност мајке пишући првенствено својој а онда и осталој деци. Желела је да овековечи топлину породичног дома и ставља породичне односе у центар свог посматрања. Звали су је “хрватски Андерсен”. Она је прва жена члан ЈАЗУ и два пута је била предложена за Нобелову награду.

Књига приче из давнине вишеструко је корисна и занимљива јер је инспирација за бајке словенска митологија. Ми знамо сви много о грчкој, египатској, римској, индијанској митологији, а о митологији предака готово ништа. Верoвања наших предака помаже нам да схватимо многе данашње обичаје, обреде, па и празноверице. Зато ће твој задатак бити баш то – да пронађеш додирне тачке између некaдашњег и данашњег.

Задаци

У бајкама ћеш наћи град Леђан или Леђане. Исти град си срео у народним епским песмама. Којим? Како то тумачиш?

Мали домаћи дуси названи домаћи или домовије чине добро укућанима. Чиме су они замењени у хришћанству, поготово у српском православљу?

Шта је то нијеми језик и одакле ти је то познато у народној књижевности?

Како је настала реч “стрибор” и где си је у географији срео?  Покушај да пронађеш једну рок-песму која носи назив по шуми стриборовој и да пронађеш сличности из легендарне шуме и значења које јој је рок-песник приписао.