Љубомир Ненадовић: Писма из Италије

Љубомир Ненадовић: Писма из Италије, Београд, Просвета, 1965.

Прочитај електронску верзију књиге Писма из Италије

 

Љубомир Ненадовић, потомак чувене породице Ненадовић. Отац му је био прота Матеја Ненадовић, а деда Алекса Ненадовић. Одрастао је у породици у којој су се неговали јунаштво и херојство. Трудио се да упозна друге народе, па је често путовао. Образовао се на познатим европским универзитетима. Он је наш први модерни путописац. Оставио је записе о својим путовањима по Швајцарској, Италији, Немачкој… Писма из Италије су сигурно међу најлепшим путописима у српској књижевности. Ненадовић је своја писма упућује неименованом примаоцу, али познавајући историјске прилике у којима Писма настају можемо закључити да он пише народу. Народу који је робовао и био заточен, а сад победом устаника има жељу да крене новим путем. Верно нам описује споменике,  културне вредности које обилази и при томе износи своја размишљања, утиске и дилеме. Околности су хтеле да наш путник у Италији сретне песника и владику црногорског Петра Петровића Његоша. Он осећа да је тај сусрет важнији од осталих знаменитости, па му посвећује наручиту пажњу. Кроз сликање Његошевог лика открива нам дивљење и узбуђење због овог сусрета.

Путопис се убраја у књижевно-научне врсте. Он се састоји од описа природе, насеља и историје земље о којој сепише. Писац пише о људима које је срео, о размишљањима која је имао поводом тих сусрета. Уколико је стил путописа емоционалнији и субјективнији постиже се већа сликовитост и вернији доживљај.

Задатак

 Верујем да постоји путовање које је посебно за тебе. Сигурно су неки предели или људи, које си срео на том путовању, оставили траг који се не брише лако.  Подели га са нама. Опиши нам своје незаборавно путовање. Дочарај нам пределе у којима си боравио. Опиши сусрете које си имао. Наведи нам размишљања која је у теби побудило ово путовање.

Милован Витезовић:Шешир професора Косте Вујића

Милован Витезовић:Шешир професора Косте Вујића, Београд, Завод за уџбенике, 2005.

Милован Витезовић, српски писац, али и  дугогодишњи уредник играног програма на националној телевизији, пише песме, романе, драме, филмска и ТВ сценарија, есеје, критике и афоризме. Међутим, шира публика га памти преко његових екранизованих романа Лајања на звезде и Шешира професора Косте Вујића. Иако је од почетка писан као роман, Шешир професора Косте Вујића је своје прво јавно представљање имао као телевизијска драма, која је први пут приказана 1972. године. Уврштена је као најгледанија ТВ драма Телевизије Београд. Место је нашла и у Антологију телевизијске драме. Роман је награђен наградом Политикиног забавника 1984. године. Занимљиво је да се поново, након толико година и успеха, поново снима римејк овог филма. Редитељ, уједно и сценариста, Здравко Шотра проширио је сценарио и саопштио: Трему би једино требало да има Берчек јер ће професора Вујића играти после Павла Вуисића. Павле Вујисић сјајно је представио лик необичног професора. Приликом једног интервјуа открио је шта га је подстакло и инспирисало да тако успешно дочара лик професора: Играо сам професора Вујића у телевизијској драми Милована Витезовића. Било је то право задовољство, зато што сам као ђак имао једног занимљивог професора кога сам имитирао, који ми је уствари, био идол. Увек сам знао шта ће тај професор да учини. Кладио сам се са другарима кад ће да се почеше иза ува. Играјући професора Вујића, ја сам све време мислои на тог свог драгог професора, који се, сиромах, убио. Имао је неке своје бубице.
Шта чини ову књигу толико занимљивом и посебном? Можда баш универзалност радње и сећање на школско доба као доба безбрижности и драгих успомена. Радња је смештена на сам крај 19. века. Коста Вујић је необичан професор немачког језика пред пензијом. Он испраћа своју последњу генерацију матураната. Он је при крају радног века, а они пред животом прупуном изазова. Иако му задају доста главобоља својим несташлуцима, професор Вујић временом схвата да међу тим мангупима има будућих научника, песника, математичара и политичара. Он у њима препознаје будуће академике, припаднике интелектуалне елите столећа које долази. Описује њихове последње гимназијске дане, удварања и љубавне јаде, књижевне седељке, њихове дане младости уз укус првих мајских трешања… Матуранти професора Вујића су они који ће касније обележити Србију свог времена: Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас, Јаков Продановић, Милорад Митровић и др.

Задатак

Књига је веома питка, чита се у даху. Покушај да проникнеш и откријеш зашто буди подједнако интересовање после толико година. Твој став треба да нам саопштиш кроз новинарски жанр критика. Кроз новинску критику открива се значење и вредност разних уметничких дела. Критика је начин да се уметничко дело процењује и оцењује. Треба да уочиш и издвојиш појединости које ће ти помоћи да изнесеш свој став. Не просуђуј на нивоу свиђа ми се или не, него уверљиво нам објасни свој став. Када критикујеш не буди груб или непристојан, него образложи културно своје мишљење.

Нада Тасић, Винча насеље првих земљорадника

Да ли те занима живот људи у првобитним заједницама? Ова књига говори о свакодневном животу људи у праисторији и то на нашим просторима, тачније у Србији. Где су тачно живели, каква су им била насеља, куће, одећа, домаћинство, да ли су имали потребу да се дотерују, баве уметношћу,писањем,  јесу ли ратовали и где су нестали, сазнаћеш ако прочиташ ову књигу. Надам се да ће ти се допасти.

Задатак

Поразговарај са друговима који су прочитали и коментарисали ову књигу, па у пару или групи осмислите причу о својим вршњацима који су живели веома давно, у Винчи. Размисли о њиховим именима, играчкама, интересовањима.  Колико је све било другачије него данас? Доста сте сазнали о животу и раду њихових родитеља. Руководите се знањима која сте стекли, повежите живот одраслих и деце, будите креативни и маштовити, а ми ћемо уживати и причи коју створите.

Ово је најстрашнији дан у мом животу

Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу

Београд, Креативни центар, 2008.

Свако у  животу има нешто што га покреће и у чему ужива. Члан сам библиотечке секције већ пет година, и редовно посећујем библиотеку проводећи своје слободно време у њој. Тамо сам открила многе занимљиве књиге, и научила доста о библиотекарству. Од мноштва књига које су се налазиле на полицама мени је било изразито тешко да се одлучим која ми је најбоља. Међутим, постоји и она једна, која је за мене посебна, а то је: Ово је најстрашнији дан у мом животу. Ово је узбудљива и смешна књига. Одличан приказ раног тинејџерског живота. Невоље са школом, породицом, пријатељима и симпатијом приказани су на прави начин. Кратко ефектно и духовито. Наш јунак пролази кроз невероватне ситуације, описујући како се тада осећа, постаје ми близак, препознајем себе у сичним ситуацијама. Та књига ми је потпуно променила расположење. Уз књигу размишљаш, смејеш се, а понекад и пустиш сузу.
Наравно, ова књига потврђује, оно што сви кажу да је књига мудрац од кога можеш много да научиш, али и да уживаш. Ова књига је управо таква, загрејала је моје срце, развеселила ме је, али и показала начин како да се носим са неким проблемима. То је управо основни разлог зашто желим да је препоручим и вама.

                                                                                                                                                                                                          Драгана Керавчин

Задатак

Драгана је изнела своје утиске о књизи. Сигурна сам да ће се и вама допасти. Уз приказ књиге имате могућност да погледате интервју са Јасминком Петровић. Тај интервју, поред књиге, треба да вам буде инспирација да замислите себе у улози новинара и интервјуишете главног јунака књиге. Сигурна сам да ће те пронаћи права питања и теме за разговор.

Аги и Ема

Игор Коларов: Аги и Ема

Београд, Завод за уџбенике, 2006.

Аги је усамљен деветогодишњак чији родитељи никад немају времена за њега. Препуштен је сам себи до те мере да родитељe види само на фотографијама. Живи у Улици Храстова. Породица се често сели тако да Аги не успева да стекне пријaтеље и научи како да се опходи према људима. Мама и тата су презапослени, тако да је најчешће  сам.  Има ујака који воли много да спава и повремено их посећује. Деца из школе и краја га не прихватају. Одбачен је  и усамљен. Његов живот се променио кад је упозно Ему, живахну и необичну стару госпођу.  Ема је ведра и радознала старица која разуме Агијеву усамљеност и даје му оно што му је у том тренутку најпотребније-потпуно пријатељство.
 Она живи у старој , расклиманој кући,  коју је Аги назвао Зачарани замак. На врло креативан и маштовит начин она  Агија изводи  из света самоће и уводи га у занимљив свет маште. Видео сам мачку са два тела,  рекао је Аги. Али његову маму то нимало не занима. Она одбацује ту тему као глупост, али за Ему то никако није глупост.  Она креће с њим у даље маштање не би ли га заинтересовала и учинила срећним. 

Једна вест дошла је до Агија. Лоша вест! Његови родитељи се поново селе. Аги је знао шта следи. Тежак и болан растанак с особом која му је била једини и прави пријатељ, коју је заволео… С Емом. Истог тренутка обузела га је туга и плач. Самоћа, туга, одбаченост, бес… Све се спојило. Аги је плакао седећи поред ормара са ципелама.

Доселио се у ново место. Његова осећања остала су иста. Недостајала му је Ема… Али ускоро ствари су се побољшале. Ема је одлучила да купи нову кућу у Агијевом комшилику, да би  наставили дружење. Убрзо, Аги сазнаје за дивну вест у коју није могао да поверује. Након дужег времена на Агијевом лицу појавио се осмех. Овог пута његовој срећи није било краја. Његов осмех увек је био ту. Тако су Аги и Ема створили свој чаробни свет, у којем Аги никад неће бити тужан и усамљен.

                                                                                                                                                                                       Данијела Врсајков

Задатак

Овај приказ књиге написала је Данијела, једна од ученица која је похађала библиотечку секцију. Њој је ова књига једна од омиљених. Осим што је уживала док је читала, погледала је и истоимени филм, и поручује вам да јој се и он допао. Међутим, највећи утисак на њу оставиле су  реченице из  књиге које су праве мале мудрости о животу.  Ваш задатак је да откријете  шта је то посебно у њима, и да нам објасните како сте их ви разумели.

    Неке од најлепших изрека из ромна  “Аги и Ема” :

• Аги је приметио да расте на сасвим другачји начин од својих школских другова. Уреду. Носио је исту величину мајица и ципела као и прошле године. Али све оно што су га учили у школи, или је чуо од одраслих који су га вежбали како да буде фин, нормалан дечак, постајало му је тесно и мало.
• Ема је једном рекла: Чак и када бих знао сва правила на свету, о томе како живети, твој живот би нашао начин да се прелије изван тих оквира и спусти у тебе тајну која те начини толико лепим. Живот је нешто што у почетку не може да се разуме, а касније још мање.
• Аги је рекао: Ема је океан.

Жо Естланд, Клод и Дениз Миле: Позоришна представа у школи

У овој књизи сазнаћеш какви проблеми муче твоје вршњаке, ученике једне школе у Француској. Они су различити по изгледу, карактеру, навикама, жељама,  породицама из којих потичу. Мона, Флора, Селим, Ненси, Жил, иду заједно у разред, друже се, помажу, воле. Проблем настаје када у одељењу треба да организују и спреме позоришну представу. Многи би желели главне улоге. Често у животу не буде све онако како ми желимо и хоћемо. Како се тада понашамо? Прочитај ову књигу и сазнаћеш како су се твоји вршњаци понашали у оваквој ситуацији. Како су прекидали пријатељства, градили нова, борили се са страховима, побеђивали трему, учили колико је слога, разумевање, искреност, поштовање и љубав важна међу децом и како се њима побеђују несугласице.

Задаци

-   Пажљиво прочитај наведене особине па их повежи са : Флором, Моном, Жилом.

• искреност 
• умишљеност
• лицемерје        
• несебичност  
• ведрина      
•  злурадост 
• несигурност
• разумевање
• разиграност
• безосећајност
• маштовитост
• дружељубивост

Мона је:

Флора је:

Жил је:

-   Коју девојчицу, Мону или Флору, сматраш срећнијом и због чега?

- Шта мислиш којој од њих две је потребнија помоћ. Размислите па напишите на који начин би помогао другарици. 

Списак књига 2011/12.

Списак књига за читање у школској 2010/11. и 2011/2012. години по узрастима

.

1. и 2. РАЗРЕД

1. Бел Муни: Цица и другари -Нећу да кажем да, Нови Сад, Ружно паче, 2007.
2. Бел Муни: Обећајте да се нећете љутити, Нови Сад, Ружно паче,2007.
3. Стеван Раичковић: Бајка о храсту, Нови Сад, Просвета, 1984.
4. Симеон Маринковић: Лепо понашање, Београд, Креативни центар, 2005.
5. Ђани Родари: Телефонске бајке, Београд, Креативни центар,2005.
6. Мара Бергман: Ник Мек има среће, Београд, Креативни центар, 2008.
7. Џун Кребин: Kраљ иде у куповину, Београд, Креативни центар, 2008.
8. Силвија Ронкаља, Елена Темпорин: Принцеза која је превише читала бајке о принцезама, Београд, Креативни центар, 2009.
9. Силвија Ронкаља, Елена Темпорин: Принцеза Принцез Крофна и страшни Згранч, Београд, Креативни центар, 2008.
10. Силвија Ронкаља, Елена Темпорин: Принцеза Нећу и принц Хоћу, Београд, Креативни центар, 2009.
11. Дајан Шелдон: Шта Мона пожели, Мона и добије, Београд, Креативни центар, 2008.
12. Ј. Ј. Змај: Драгуљи, Ризница, било које издање
13. Кристофер Росон: Приче о змајевима, Београд, Лагуна, 2007.
14. Гордана Станишић: Дечије царство, Београд, 2001.
15. Мирјана Булатовић: Школа љубави, Београд, Прво слово, 2007.
16. Жо Естланд: Позоришна представа у школи, Београд, Завод за уџбенике, 2004.
17. Фани Жоли, Розе Капдевила: Необични контролни задаци, Београд, Завод за уџбенике, 2004.

 3. и 4. РАЗРЕД

1. Дејан Алексић: Музика тражи уши, Београд, Креативни центар, 2008.
2. Томислав Сенћански: Мали кућни огледи 3, Београд,Креативни центар,2003.
3. Никола Тесла: Младост и први изуми, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
4. Мери Поуп Озборн: Сумрак сабљастог тигра,
5. Бајке уметничке, антологија, било које издање
6. Оскар Вајлд: Срећни принц и друге бајке, било које издање
7. Шел Стилверстејн: Добро дрво, Београд, Моно и Мањана, 2005.
8. Нада Кораћ: Лавиринт – грчка митологија, Београд, Креативни центар, 2001.
9. Пени Метјуз: Четвороока вила, Београд, Стилос арт, 2007. 
10. Елизабет Целер: Треснућу вас! Бранила се Ема, Београд, Креативни центар, 2005.
11. Откривање света – митологија, Нови Сад, Змај, 2002.
12. Благоје Баковић: Чаробни пастир, Врбас, Јабучка гора, 2004.
13. Џеронимо Стилтон: Фрка на Килиманџару, Београд, Еврогвинти, 2008.
14. Татјана Родић: Са децом око света, Креативни центар, 2005.
15. Крис Макгауан: Палеонтологија, Београд, Креативни центар, 2008.
16. Миодраг Витезовић: Прича о краљу Владимиру, Београд, Тодор, 1998.
17. Вања Рупник, Будимир Нешић: Оловка пише срцем, Београд, БИГЗ, 1972.
18. Светлана Велмар-Јанковић: Књига о Марку, Београд, Стубови културе, 2007.
19. Ненад Тасић: Винча, насеље првих земљорадника, Београд, Креативни центар, 2008.
20. Весна Бикић: Средњовековно село, Београд, Креативни центар, 2007.

5. и 6. РАЗРЕД

1. Јасминка Петровић: Бон-тон, Београд, Креативни центар, 2008.
2. Матија Бећковић: Ниси ти више мали, Београд, БИГЗ, 1997. 
3. Тери Дери: Откачени Грци, Београд, Народна књига, 2004.
4. Тери Дери: Страшни Египћани, Београд, Народна књига, 2004.
5. Александра Поповић: Љубинко и Десанка, било које издање
6. Џорџ Орвел: Животињска фарма, било које издање
7. Сања Дулетић-Лаушевић, Душица Јаношевић: Ботаника, Београд, Креативни центар, 2008.
8. Милутин Миланковић: Путник кроз васиону и векове, Београд, 2009.
9. Ненад Тасић: Престоница независне Србије, Београд, Креативни центар, 2008.
10. Филип Симон: Откривање света - Изуми, Нови Сад, Змај, 2007.
11. Драган Лакићевић: Мач кнеза Стефана, Београд, 2000.
12. Игор Коларов: Аги и Ема, Београд, Завод за уџбенике, 2006.
13. Анђела Нанети: Мој дека је био трешња, Београд, Креативни центар, 2007. 
14. Ивана Брлић Мажуранић: Приче из давнине, било које издање
15. Тери Дери: Шугави средњи век, Београд, Народна књига, 2004.
16. Тери Дери: Лукави Словени, Београд, Народна књига, 2005.
17. Коста Трифковић, Избирачица, било које издање
18. Беверли Клири: Прва љубав, Плава птица, књига 53, Београд, 1980.
19. Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква, било које издање
20. Бранислав Нушић: Аутобиографија, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2005.
21. Бранко Ћопић: Магареће године, Београд, Мали принц, 2011.

 

7. и 8. РАЗРЕД

1. Радоје Домановић: Сатире – Марко Краљевић по други пут међу Србима, било које издање 
2. Ружица Обрадовић: S.O.S. за тинејџере, Београд, Креативни центар, 2007.
3. Дневник Ане Франк, било које издање
4. Момо Капор, Белешке једне Ане, било које издање
5. Кристијана Ф – Ми деца са станице Зу, било које издање
6. Стеван Сремац, Зона Замфирова, било које издање
7. Артур Кларк, Мистерије света
8. Десанка Максимовић: Песме, било које издање.
9. Јасминка Петровић: Ово је најстрашнији дан у мом животу, Београд, Креативни центар,2008.
10. Јован Дучић: Благо цара Радована, било које издање
11. Рајко Петров Ного: Не тикај у ме, Београд, Завод за уџбенике, 2008.
12. Матија Бећковић: Ћераћемо се још, било које издање
13. Рејмон Кено: Стилске вежбе, превод, поговор и цртежи Данило Киш. Београд, БИГЗ, 1993. 
14. Стерео-стихови: антологија рок-поезије, избор и превод Драгослав Андрић, Београд, Народна књига, 1983.
15. Обри Флег: Кејтин рат, Нови Сад, Змај, 2002.
16. Милан Шипка: Зашто се каже? Нови Сад, Прометеј, 2007.
17. Душан Ковачевић: Радован Трећи, било које издање
18. Виљем Шекспир: Ромео и Јулија, Београд, Култура, 1996.
19. Јустејн Гордер: Софијин свет, роман о историји филозофије, Београд, Центар за геопоетику, 1996.
20. Милан Кундера: Књига смеха и заборава, било које издање
21. Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу, било које издање
22. Ричард Бах: Галеб Џонатан Ливингстон, било које издање
23. Тери Дери: 20. век, Београд, Народна књига, 2005.
24. Милован Витезовић, Шешир професора Косте Вујића, Београд, Завод за уџбенике, 2005.
25. Љубомир Ненадовић, Писма из Италије, било које издање.

 

Музика тражи уши

Дејан Алексић: Музика тражи уши

Београд, Креативни центар, 2008.

.

Књига приповедака савременог писца за децу Дејана Алексића сигурно ће вам се допасти из неколико разлога: приче нису дугачке, могу се читати одвојено, духовите су и пуне чудноватих згода и фантастичних бића и мотива. У причама има мољаца које се баве угоститељством, клемпавих кућа, немих укосница (шнала), камила које сврбе грбе, правописних знака који остају без посла… и још много чудеса. Али, да бисте их доживели, морате их сами прочитати.

 .

Задаци

У  збирци прича је и она по којој је читава књига добила назив - ”Музика тражи уши”. На њу посебно обрати пажњу и одговори на нека од следећих питања.

• Како је писац довео у везу шкољку, уши, бисер и музику? Да ли ти је тај поступак духовот (смешан) или маштовит и зашто?
• Писац је у причи поменуо шуштање лишћа у шуми, брзаке планинских потока и канаринце и друге “пернате инструменте”. Какве они имају везе с музком? Пореди пишчев поступак у овој причи са легендом “Музика” Зорана Поповића!
• Како објашњаваш досаду и гнушање музике? Шта је за музику најстрашније што јој се може десити? Зашто је она кренула у потрагу за ушима? Ако можеш несрећу музике применити и на друге уметности,  наведи неки пример.
• Музика је коначно пронашла уши једног Реље. Али, те уши су имале jедан недостатак! Који је недостатак у питању? Да ли ти је тај поступак у причи комичан или поучан? Чему те поучава и какве навике негује стање Рељиних ушију? Да ли се то односи само на уши? Шта радиш и како изгледаш када идеш на неки концерт и како се на њему понашаш?
• Шта мислите која врста музике је у причи остала без публике? На основу чега то закључујеш? При закључку се не руководи својим музичким укусом, него подацима из приче: шта узвикује музика кад је коначно пронашла одговрајуће уши? Волиш ли ти ту врсту музике?
• Која је музика пронашла твоје уши? Шта од тебе тражи та музика, осим да ти уши буду чисте? Које особине мораш имати да би тој музици било драго што је слушаш?

Нећу да кажем да

 Бел Муни: Цица и другари -Нећу да кажем да

Нови Сад, Ружно паче, 2007.

.

Цицина омиљена реч је НЕ !  Она не жели да иде у куповину, неће да се игра са братом нити да јој тата прича приче. Али, Цица убрзо схвата да није баш забавно кад стално говориш НЕ!

 .

Задатак

Зашто је Цици било тешко да каже да? Шта би рекао-ла Цици  о њеном понашању? Упореди причу са бајком о принцези која је стално говорила нећу. Ко је крив за Цицино понашање? Зашто није забавно увек говорити НЕ?

.

Мали кућни огледи 3

Томислав  Сенћански: Мали кућни огледи 3

Београд,Креативни центар,2003.

.

Ово је књига за децу која воле да истражују. Знате ли како се другачије зову истраживачи? НАУЧНИЦИ! Значи, сви који су заинтересовани за науку, који желе да самостално истражују и схвате законитости које важе за многе појаве, нека се лате ове књиге. У њој су одабрани огледи које можете изводити код куће, а који ће вам олакшати разумевање школског градива или појава које вас занимају. Своја искуства и закључке можете поделити са вршњацима.

Ученици другог разреда су изучавали електрицитет и електричну струју.  У природи често можеш видети муњу. Знаш ли шта је муња и како настаје? Спреми се да ти створиш муњу. Пронађи у књизи оглед Муња из кашике. Прати упутства и изведи оглед.

ЗАДАЦИ

Због чега ти је потребна метална плоча или послужавник? Шта се десило када си  лењир спустио на послужавник? Шта си помислио када се између послужавника и кашике појавила муња? Шта мислиш, како би могао да искористиш ову појаву. Сазнај до каквих је закључака и открића дошао наш велики проналазач Никола Тесла, посматрајући ову појаву. Књигу о њему пронађи у нашој библиотеци. Ако ниси успео да створиш муњу, размисли и закључи где си погрешио па покушај поново.